Prvo da kažem da sam više volela i volim beogradsko-zagrebačku scenu i instrumentalno vokalne sastave iz pomenutih gradova... šta znam, bosanski rock mi je nekako uvek zvučao drugačije. Neosporno je da je Zabranjeno Pušenje najveći bend BiH svih vremena, bar po meni (ja Bijelo Dugme ne računam u rock, već u narodnjake). Ono što su u početku radili, kao garaž bend sa uličnom poezijom i prvi Neletovi tripovi su bili
(Top listu nadrealista i da ne spominjem
), ali danas, da sam na njihovom mestu, ja bih se zakopala u neku faking duboku arhivu. Ovo sada je "ma bjaži bre".
Dok je Zabranjeno Pušenje u svojim pesmama iznosilo na površinu srž bosansku i furalo anti heroje kao što su Šeki, Murga drot, Guzonja, Guzonjin sin, Pišonja, Žuga dotle sam ih i poštovala. Cela ta priča o pravom životu sa margine je bila dobra. Više nego dobra. Rat je stvarno bio idealan kraj za bend sa takvim tripom.
Dakle uuuuuaaaaaaaaaa, sedi jedan i dole Điđi miđi bubamare, Vukote, Gile (koliko god navijao za Partizan
) i ostali kreteni. Zbogom žohari, ja pamtim ono što je postalo istorija.
Onda gledaj lafčino, vidiš ga?
- Seit ich in Sarajevo bin, suche ich Walter und finde ihn nicht. Und jetzt, wo ich gehen muss, weiss ich wer er ist.
- Sie wissen wer Walter ist!? Sagen Sie mir sofort seinen Namen!
- Sehen Sie diese Stadt? Das ist Walter.
Rekla sam sve I think, e sad idem... danas sam dobila svog novoga poršea i malko ću se voziti s njim
