[A6quattro]

Pertpostavimo da neka ljudska zajednica (pleme, klan, grupa, narod) zivi u ekoloskoj ravnotezi sa svojom okolinom. To znaci da broj stanovnika neke oblasti ne raste vec se
odrzava na nivou koji ne steti okolini pomenute oblasti. Primetimo da zajednica u stanju ekoloske ravnoteze sa okolinom moze opstajati iskljucivo delovanjem oblikujucih sila, bilo kulturom, tabuima, obicajima (pa cak teoretski i zakonom), ili usled veoma teskih klimatskih uslova (zivot u pustinji, u blizini polova itd).Broj stanovnika se odrzava na stalnom nivou bilo primenom kontrole radjanja, bilo usled konacnih resursa (zivot na ostrvu, u pustinji, itd).

Pretpostavimo da jedna druga zajednica nema obzira u unistavanju prirode. Ona problem viska stanovnika resava ekspanzijom, prosirenjem teritorije, osvajanjem i genocidom. Ova zajednica je po svojoj prirodi veoma brojna. Ona, buduci da je u ratu sa prirodom i okolinom neprekidno poboljsava svoje oruzije i orudje. Ona ima tehnologiju.
U slucaju kada u svooj ekspanziji druga zajednica naidje na prvu, ekoloski prihvatljivom nacinu zivota je odzvonilo.

Ovaj proces jeste neprekidna konstanta ljudske civilizacije i danas su preostala samo poneka plemena, u veoma izoovanim predelima koja jos uvek zive u ekoloskoj ravnotezi.
Radi se dakle o dve strategije prezivljavanja. Naravno kroz istoriju imamo citav spektar drustava cija je ekspanzija bila brza ili sporija. Primena tehnologije implicira neprijateljski stav prema prirodi i obrnuto. Samim tim sto je za tehnologiju neophodno rudarstvo, krcenje suma i time sto tehnologija omogucava porast broja stanovnika.

Ekonomska i svaka druga ekspanzija jeste dakle samo jedan moguci put, jedno resenje sa problem prenaseljenosti, onda kada ljudska grupa pobedi okolinu i sopstvene regulacione tabue. Strategija ocuvanja okoline i ravnotese, veoma uspesna na duzi rok uvek gubi pred kratkorocnom strategijom progresa.

Kapitalziam je naravno krajni proizvod, krajnji nacin zivota ekspandirajuceg drustva. U njemu je ekspanzija ne samo sreedstvo za resenje problema prezivljavanja vec i osnovna ideoloska premisa. Ekspanzija postaje sama sebi cilj. Cak i relativno mali broj ljudi koji zivi u kapitalistickim, razvijemim zemljama moze svojom potrosnjom i snagom primera koji cini da se nanjih ugleda vecina stanovnistva Zemlje, izazivati ogromnu ekolosku stetu.

Ljudski zivoti su kratki. Strategija pojedinca i drustva koji se priklanja "potrosnji sada" nije nelogicna, ali je strategija gubitka za citavu vrstu. Nacin zivota podredjen ekspanziji, ludilo drustva stvara nenormalnog pojedinca koji je i u licnom zivotu okrenut ekspanziji (usavrsavanju). Neravnoteza bez koje ne bi bilo ponude i potraznje siri se kao bolest.