Prvo nemam pojma zasto su nas bombardovali, uopste nisam gledala zemaljsku televiziju vec satelit uglavnom opstanke i crtane filmove. U to vreme smo bili smo kod mojih na selo. Sve nam je bilo kao u prici koju citamo, nismo verovali, posto smo jedini imali satelitsku antenu sve komsije su dolazile kod nas da cuju najnovije vesti "sta ce biti sa nama?" Nisam verovala da ce nas bombardovati sve dok nisam videla na satelitu kako uzlecu oni bombarderi, a kod nas na televiziji "nece oni nas".
Nikada necu zaboraviti strah u ocima nasih komsija kada smo im rekli da dolaze da nas bombarduju
.
Znam da sam u tom trenutku samo razmisljala sta ce biti sa mojim detetom koje je tada imalo cetiri godine.
Ali u to vreme bombardovanja najvise smo se druzili, obavezno svako vece rostilj ili bograc, mislili smo....mozda nam je ovo zadnje...zasto da se nedruzimo.
Sedeli smo napolje i cekali kada ce nas....nismo se krili.
Bombardovanje je doslo i otislo a koje ce posledice imati na nasu decu ...neznam...ali NEPONOVILO SE