Mescalero Apache
San Juan - Mescalero Apache chief
Mescalero je pleme Istočnih Apača nastanjeno na rezervatu Mescalero Apache u Novom Meksiku. Njihovo plemensko područje širilo se između reke Rio Grande i Pecosa, ali i južno u područje Staked Plainsa i Coahuile. 1850. godine bilo ih je između 2,500-3,000. Preživelo ih je na kraju neprijateljstava sa SAD-om (1881) tek 431.
Bande
Od ranih bandi Mooney zapisuje (1897.) sledeće: Nataina, Tuetinini (kod Big Benda, blizu današnje Alpine), Tsihlinainde, Guhlkainde (u Llanu Estacadu i Novom Meksiku, istočno od Pecosa), Tahuunde (u jugozapadnom Teksasu).
Chato (Mescalero Apache)
Mescaleri su bili poput drugih Apača nomadski lovci i sakupljači. Žene su im poznate po veštini priprema hrane iz raznih divljih, biljnih vrsta. Svoje ime dobili su zbog običaja sakupljanja i jedenja mescala (agave).
Apači, pa i Mescaleri, praktikovali su obred ritualne izolacije mladih devojaka koje imaju prvu menstruaciju. One su se izolovale na posebna mesta, gde bi obično neka druga žena vodila brigu o takvoj osobi. Hranila je i donosila joj vodu. U nekim slučajevima devojka koja ima prvu menstruaciju uopšte nije smela stati na tlo. Svo posuđe iz kojega je pila i jela moralo se razbiti i zakopati na sigurno mesto da neko ga slučajno ne pronađe, jer bi mogao oboleti i dalje proširiti zarazu. Žene u izolaciji smatrale su se nečistima, a odeća koje su nosile morala se spaliti. Kada se napokon očisti, ona dobija novu odeću, obično se čeka da joj nakon šišanja naraste nova kosa, i tada je postala žena i spremna je za udaju. Ovakvi obredi uvođenja devojaka u svet odraslih žena razlikuju se od mesta do mesta, ali su slični i svode se na isto.
Nastambe Mescalera bila su jednostavna skloništa poznata pod imenom "wickiup".
Odeća je bila je jelenske kože. Tradicionalna nošnja danas se nosi samo na svečanostima; muškarci su pantalone počeli nositi tek od 1898., a uvela ih je američka vlada.
Kod Mescalera, Zapadnih Apača i Chiricahua (Čirikawa) nalazimo proširenu porodicu, porodicu koja se sastoji od oženjenog muškarca, njegove žene i dece, njenih udatih sestara sa svojim porodicama i neoženjene muške dece. Svaka je proširena porodica sadržala više "jezgrenih porodica", što je zavisilo od broja udatih sestara. Kod Chiricahua i Mescalera svaka lokalna grupa sadržavala je oko 30 "proširenih porodica". Svaka lokalna grupa imala je svoga vođu. Žena je kod njih imala viši status u kući. Kod Mescalera je uočeno tek u par porodica da obrađuju zemlju, zato su oni veoma dobri poznavaoci bilja, pa umeju nožem iz suve zemlje iskopati jestivi koren, i tako preživeti u prirodi.
Apačkinja sakuplja meskal (agavu)
Mescaleri su lovci i sakupljači, tokom sezone berbe agave i lova na bizone većina Mescalera je odsutna iz svojih domova. Ono što je netipično za Zapadne Apače i Čirikave, je to da su Mescaleri prihvatili tepee - šator prerijskih Indijanaca.
Mescalero danas
Danas su Mescaleri savremena zajednica aktivna u raznim komercijalnim aktivnostima. Rezervat se nalazi na jugu države Novi Meksiko u okrugu Otero. Utemeljen je 27. maja 1873. izvršnom naredbom predsednika Ulysses S. Granta, prostire se na 720 četvornih milja. Na rezervatu živi između 3,000 i 4,000 Indijanaca iz plemena Mescalero, Lipan i Chiricahua. Prihodi plemena najviše dolaze od poznatog skijališkog centra "Ski Apache" (u planinama Sacramento, na Sierra Blanci), godišnje 30 miliona dolara, i rekreativnom središtu "Inn of the Mountain Gods" sa 20 miliona dolara godišnje i 300 zaposlenih. Golf, ribolov i jahanje, neke su od rekreacija zbog kojih se ovamo dolazi. Tu se takođe nalaze i kockarnice "Casino Apache" i iIna Da Card Room, za osobe željne brze zarade.
Glavno središte plemena i rezervata je gradić Mescalero, u njemu se nalazi mali plemenski muzej i šoping centar. Prema popisu 2000. rezervat ima 3,156 stanovnika.
Svake godine Mescaleri u letnjim mesecima priređuju ritualnu ceremoniju "Coming of age", koja se danas svodi na parade, rodeo, i tradicionalne plesove, koje izvode maskirani "gaan"-plesači. Gaan je planinskih duh.
Plemensko veće sastoji se od 8 članova.