|
Odgovor: Moja Prica -
12.03.2007, 14:47
Pokushavshi da odagna svoju potrebu za "hartijom" samo bi povecavala svoju bol...
Nakupljene reci bi ubujale njen slobodni duh i ona bi sve vishe klonula...
Preduge noci nepisanja,hvatanja i ispushtanja sopstvenih misli ostavishe vidne tragove na njenom licu...I tamo gde je nekada kraj svake reci bio iskricav osmejah sada poprimi neku zbunjenu,konfuznu sliku mucenishtva...
Napokon poce zapisivati najpre samo neobichno lepe sklopove recenica i stihove ne zadrzavajuci ih i ne gubeci ih u mislima svojim..
najposle hrabro i gotovo drchno odluci da se prepusti tom bozanskom daru i osecaju i tada nikoshe najlepshi stihovi ikad izgovoreni...Prepustivshi se potpuno je utonula u svoja chula i svoju unutrashnju lepotu poce da oslobadja neizmernom silinom i snagom sopstvenog duha...
potpuno se prepustila "hartiji",dozvolila joj da je vuche granicama beznadza,bunila i spoznaje...
Pisanje ju je ubrzo potpuno opchinilo,neko bi rekao chak i zaludelo,ali je u tome nashla svoju srecu...
pisala je besomuchno,ne samo nocu kako je to bivalo isprva...
u naletima inspiracije nikoshe izvanredna dela svetskih razmera...
Toliko vremena bi provodila pisajuci da je jedva stizala da podmiri i svoje najosnovnije potrebe,ne pomichuci se od svoje "hartije"...ispisivala bi citave pergamente u koje je unosila i deo sebe dakako...
I to je trajalo dosta dugo, no nimalo je nije iscrpelo niti je njen dar ikada potpuno ishcileo...
Samo je bila primorana da pishe slabijim tempom,ali ne i manje vrednim...
Iza sebe je ostavila ogroman trag i napisala sjajna dela u tom svom zanosu, ili kako bi neki rekli bunilu...
Sada sedi pod svojim niskim prozorchetom u svojoj sobici predgradja i posmatra kako se novi zivot iznova budi i iznova radja...
|