Mušičarenje često prate mnoge predrasude koje su najverovatnije potekle iz vremena velikih zemljoposednika koji su ljubomorno čuvali potoke i reke bogate pastrmkom i lososom, koje su proticale kroz njihova imanja. Samo onima njihovog staleža i iznad bilo je dozvoljeno da na takvim vodama love.
Tadašnje sportske biblioteke punila su baš takva gospoda, koja su zahvaljujući obrazovanju i slobodnom vremenu bila u prilici da beleže svoja iskustva sa vrstama kao što su losos i pastrmka. Neke od tih knjiga sadrže mnoštvo korisnih saveta, dok su druge od vrlo malog praktičnog značaja.
Od tadašnjeg ribolovca se očekivalo da poseduje dovoljnu količinu znanja kako bi prepoznao vrstu mušice kojom se pastrmka tog dana hranila i da potom, koristeći materijale kao što su svila, pero i krzno, sačini vernu imitaciju.
Mnoge larve letećih insekata reaguju na povećanje dnevne temperature i duže dane. Pokrenute internim časovnikom, larve se penju na stabljike okolnog vodenog rastinja, odbacuju opnu iz koje izlaze kao krilati insekti.
Razlog zbog kog se jedna Klasa larvi zove Efemeroptere jeste što iste žive samo jedan dan. Njihov je život efemeralan. Odrasli insekti se pare i umiru u roku od nekoliko sati, a njihova tela padaju na vodenu površinu. Pastrmka mušice, bogate proteinima, jede u ogromnom broju (na stotine, hiljade).
Stotinama godina ribolovci su gledali ovu godišnju gozbu i odlučili da oponašaju prirodu. Veliki viktorijanski ribolovci i prirodnjaci, provodili su živote stvarajući što vernije imitacije takvih mušica. U današnje vreme, ribolovac mušičar ostaje veran tradiciji, ali u isto vreme razvija veliki broj novih veštačkih mamaca.
Prvobitna imitacija mušice bila je mokra mušica. Krila su joj bila usmerena ka nazad i njom se lovilo pod površinom. Suva mušica, predmet mnogobrojnih proučavanja, ima krila vezana uspravno, kako bi je vazduh, koji se tu zadržava, održavao na površini. Savremeni ribolovac u svojoj kolekciji ima imitacije nimfi i mušice koje oponašaju sitnu ribu.
Za svaku od riba, koje se love na ovakav način (potočna pastrmka, kalifornijska pastrmka, losos, lipljan i dr.), postoje određene vrste veštačkih mušica. Zapravo, postoje mnoge knjige koje obrađuju tematiku vezivanja veštačkih mušica, daleko više neko za bilo koji drugi oblik ribolova.
Kada se imitacija mušice nežno položi na površinu vode stvara sićušne talase na koje pastrmka reaguje. Ako veštački mamac verno oponaša prirodnog insekta, primitivni riblji mozak izaziva momentalnu reakciju za hranjenjem.
Na posletku, zašto se losos zaleće na veštačku mušicu, spinera ili crva, ako je jedini biološki razlog za njegovu uzvodnu migraciju, mrest na mestima u reci odakle je potekao pre neke tri godine? Ne znamo tačan razlog, ali sa sigurnošću možemo reći da je ribolov veštačkom mušicom uspešan metod za lov ribe. Riba je: »radoznala«, »iziritirana pojavom varalice i mušice«, samo su neki od odgovora na ovo pitanje.
Mudri ribolovci svoje teorije zadržavaju za sebe i jednostavno pecaju, zadovoljni saznanjem da se losos može prevariti perom, ofarbanim krznom i udicom u sredini.
izvor: www.varalicar.com