U nastavku ću malo više pisati o disciplinama u konjičkom sportu.
Dresurno jahanje, daljinsko jahanje, vožnja zaprega, preskakanje prepona, trodnevno jahanje (nemoj da je neko bio dvosmislen!!! ), voltežovanje, vestern jahanje...
Vožnja zaprega-dresurna vožnja
Cilj dresurne vožnje je ocenjivanje slobodnog, regularnog koraka, harmonije, lakoće, impulsa, pravilne savijenosti i izvodjenje radnji bez otpora kod konja. Takmičari ce takodje biti ocenjeni za stil, preciznost, kontrolu nad konjima, ako i za dres koji nose, kvalitet amova i vozila, a i za celokupan utisak koga zaprega ostavlja.
dvopreg
, tropreg
,
četvoropreg
.
Dres i oprema
Takmicar sve vreme mora da ima u ruci bic odgovarajuceg stila i dovoljno dugacak da može da dohvati sve konje. Takmicar ako želi ima pravo da veže uzicu za kraj bica.
Dres takmicara i pomocnog osoblja mora da odgovara stilu vozila i amova koje koriste.
Sako, kecelja za vozaca, šešir, rukavice i bic u ruci su obavezni.
Pomocno osoblje mora da nosi sako, šešir i rukavice.
Predsednik Sudijskog kolegijuma može odluciti da:
- se sakoi mogu skinuti usled velike vrucine ili vlažnog vremena;
- sakoi nisu obavezni u nekim posebnim uslovima;
- u slucaju ekstremne toplote vozac ne mora nositi kecelju, kao i da odeca može biti prilagodjena takvim uslovima. Nošenje nepropisnog dresa povlaci sa sobom kaznene poene.
Vozilo
Isto vozilo se mora koristiti i za dresuru i za vožnju kroz cunjeve. Polomljeni li ošteceni deo vozila se sme zameniti. Vozila moraju da imaju lampe, kao i zadnja svetla ili reflektore.
Brzinometri i daljinometri nisu dozvoljeni. Tockovi moraju imati celicnu šinu ili pune gume. Gume punjene vazduhom nisu dozvoljene. Što se broja tockova na vozilu tice, za jednopreg se može koristiti vozilo sa dva ili cetiri tocka, dok za dvopreg i cetvoropreg je obavezno vozilo sa cetiri tocka i sa kocnicama. Obavezna minimalna širina traga vozila treba da bude kod jednoprega 138 cm, kod dvoprega 148 cm, a kod cetvoroprega 158 cm.
Broj pomocnog osoblja i njihova pozicija na vozilu: kod jednoprega i dvoprega dozvoljen je samo jedan clan pomocnog osoblja, koji može sedeti pored ili iza vozaca; kod cetvoroprega dozvoljena su dva clana pomocnog osoblja koji moraju sedeti iza vozaca.
Amovi
Nije obavezno korišcenje istih amova za dresurnu vožnju i vožnju kroz cunjeve, ali oni moraju biti cisti,uredni, bezbedni, uniformni i u skladu sa kompletnom zapregom.
Konji moraju biti upregnuti na pravilan nacin korišcenjem štrangi i remena izmedju grudnog dela ama i ruda.
Umesto remena može biti korišcen i lanac ili šipka atraktivnog izgleda (kod povezivanja prednjih konja ucetvoropregu).
Prekogrudni deo ama sme biti pricvršcen za vozilo samo remenom. Takodje, prednji konji u cetvoropregu smeju biti povezani samo remenom (dizgini se podrazumevaju). Pomocni dizgini nisu dozvoljeni. Nije dozvoljeno vezivanje repova za vozilo ili za štrange.
Konji ne moraju da nose identicne žvale. Uzda bez žvale (hakamor) nije dozvoljena.
Jezici konjima ne smeju biti vezani. Nije dozvoljeno povezivati oglav rudnih konja sa oglavom prednjih u cetvoropregu, radi postizanja da konji gledaju u željenom pravcu.
Na rudu ili na štrange se ne sme stavlajti ništa što bi iritiralo konje.
Stjuard može da zatraži proveru vozila i žvale nakon završetka takmicenja.
Ne pridržavaje gore navedenih pravila povlaci eliminaciju.
Arena
Arena za dresurnu vožnju mora biti dimenzija 100x40m i postavljena za Šampionate i CAIO takmicenja, kao i za sva takmicenja za cetvoroprege.
Manja arena dimenzija 80x40m se koristi za takmicenja jednoprega i dvoprega, s tim što se broj lukova u serpentinama smanjuje sa pet na tri.
Na 5 m od arene mora da bude postavljena ograda koja ce odvajati publiku od prostora za takmicenje.
Testovi slobodnog stila
Organizacioni komitet takmicenja može da u okviru takmicenja organizuje vožnju dresure slobodnog stila, osim ako se ne radi o kombinovanom takmicenju u vožnji zaprega. Test se može voziti sa ili bez muzike.
Metod ocenjivanja mora biti jasno objašnjen u Propozicijama takmicenja. U principu, sudije daju jednu ocenu za tehnicko izvodjenje i sadržaj testa, a drugu za generalni utisak.
Program koga takmicar odabere ne sme da traje duže od 6 minuta. Predsednik sudijskog kolegijuma mora da da znak zvonom posle petog minuta. Po isteku šestog minuta, takodje se daje znak zvonom, a u tom slucaju takmicar mora svoj nastup odmah da privede kraju.
Ulazak
Takmicar koji udje u arenu pre zvucnog signala, ili po isteku 90 sec. od znaka zvonom, po proceni Predsednika sudijskog kolegijuma može biti eliminisan.
Izvodjenje testa
Test se mora izvesti napamet.
Pomocno osoblje
Pomocno osoblje mora da sedi na svojim mestima prema Clanu 57 ovog Pravilnika, sve vreme od ulaska uarenu do izlaska iz nje. Nije im dozvoljeno da drže dizgine ili bic, da pricaju ili silaze sa vozila ukolikovozilo ne stoji.
Hramanje konja
Ukoliko Predsednik sudijskog kolegijuma uoci da neki od konja hramlje, on mora istog trenutka eliminisatitakmicara. Na ovu odluku žalba nije dozvoljena.
U nejasnim situacijama, Predsednik sudijskog kolegijuma ce pustiti takmicara da završi test, a onda cezatražiti od dežurnog veterinara da konja pogleda odmah po napuštanju arene. U slucaju da konj zaistahramlje, Predsednik sudijskog kolegijuma ce eliminisati takmicara, a konja ce diskavlifikovati iz kompletnog takmicenja.
Ocenjivanje
Svaki sudija daje ocenu za sebe i ne sme biti naknadnog dogovora medju sudijama kad takmicar završi sa testom.
Zaprega sa više konja
U slucaju dvoprega i cetvoroprega, svi konji se ocenjuju kao jedan, a ne kao individualni konji.
Hodovi
Hodovi su definisani u Clanu 73 ovog Pravilnika i opis hodova se primenjuje na sve konje bez obzira o kojoj se vrsti radi, ili da li je u pitanju poni ili konj.
Pocetak i kraj testa
Smatra se da je takmicar zapoceo test ulaskom na slovo A u arenu, a da ga je završio poslednjim pozdravom sudijama. Testovi nisu vremenski ograniceni. Tkmicar bi trebalo da napusti arenu u kasu.
FEI DEFINICIJE DRESURNIH KRETNJI I RADNJI
DRESURNE KRETNJE
1. Stoj
1.1 U stoju, konj mora da stoji pažljiv na radnju, angažovan, nepokretan i prav, sa sopstvenom težinom podjednako distribuiranom na sve 4 noge, sa prednjim odnosno zadnjim nogama paralelnim i da bude spreman da krene u sledeci pokret na najmanji znak od strane takmicara.
2. Hod
2.1 Jasan, pravilan i spontan hod umerene dužine koraka. Konj, ostaje u lakom kontaktu, hoda energicno, ali smireno, sa jednakim i odlucnim koracima, zadnje noge dodiruju tlo ispred otisaka kopita prednjih nogu.
3. Kas
3.1 Radni kas - konj pokazuje odgovarajuci balans, ostajuci u naslonu i krece se napred sa jednakim i elasticnim koracima sa dobrom angažovanošcu skocnih zglobova. Kopita zadnjih nogu moraju da udare o tlo u otisku prednjih kopita.
3.2 Prikupljeni kas - konj je u naslonu, krece se napred, sa uzdignutim i lucno savijenim vratom. Dobro angažovani i savijeni skocni zglobov održavaju energican impuls, omogucavajuci ramenom pojasu da se pomera sa vecom pokretljivošcu, pokazujuci potpunu samonosivost.
3.3 Produženi kas - konj svojim korakom pokriva najviše moguce tla. Održavajuci istu kadencu, konj maksimalno produžava svoje korake kao rezultat impulsa od zadnjeg dela trupa. Takmicar dozvoljava konju, da produži celokupnu liniju uz kontrolu potiljka i tako osvaja tlo. Prednja kopita treba da dodirnu zemlju u tacki u koju upire potpuno ispružena noga u iskoraku. Pokreti prednjih i zadnjih nogu treba da dosežu jednako napred u trenutku produženja, a zadnja noga mora jasno da prekoracuje trag prednje. Konj mora biti u balansu dok održava isti tempo sa koracima iste dužine. Ovde se ne traži od konja da ide brže, a ako se desi, to predstavlja ozbiljnu grešku.
4. Radni kenter
4.1 Galop (kenter) je trotaktna kretnja, gde, na primer, u galopu na desnu ruku, otisci kopita imaju sledeci niz: leva zadnja, leva dijagonala (leva prednja i desna zadnja u isto vreme) i desna prednja noga, praceno momentom suspenzije (lebdenja) sa sva cetiri ekstremiteta u vazduhu, pre nego što sledeci korak pocne. Konj pokazuje prirodan balans uz ostajanje u naslonu, krece se napred jednakim, lakim i aktivnim koracima sa dobro angažovanim skocnim zglobovima. Kvalitet galopa se odreduje prema opštem utisku, tj. regularnost i lakoca kretnje i tendencije konja da ide u vis i kadence dobijene prihvatenjem žvale sa gipkim potiljkom i angažmanom zadnjeg dela trupa sa aktivnim skocnim zglobova sa mogucnošcu održavanja istog ritma i prirodnog balansa, cak i posle prelaska iz jedne u drugu vrstu galopa. Konj uvek treba da ostane prav na pravcu i odgovarajuce savijen po kružnoj putanji.
5. Odstupanje
5.1 Odstupanje je kretnja u nazad, pri kojoj se noge odižu i spuštaju od zemlje skoro istovremeno u dijagonalnim parovima. Kopita treba da se jasno odvoje od zemlje i da zadnje noge ostanu u istoj liniji. U toku cele vežbe konj treba da ostane u naslonu, zadržavajuci želju da se krece napred. Posle završavanja traženog broja koraka u nazad, konj treba da smesta krece napred u traženu kretnju.
6. Primanje plecke
6.1 Primanje plecke zahteva od prednjih konja/konja da unutrašnju prednju nogu prebacuju preko spoljne prednje noge. Unutrašnja zadnja noga koraca napred ispod konjskog tela prateci isti trag kao i spoljna prednja noga, sa spuštanjem unutrašnjeg kuka. Konj je savijen suprotno od pravca kretanja.
7. Prelasci
7.1 Prelasci iz jedne kretnje u drugu moraju biti izvedeni tecno, a konj mora da bude u balansu i na žvali. Prelazak mora da bude završen kad njuška konja dodje u ravan sa slovom.
7.2 Promena nacina kretanja ili zapocinjanje kretnje pocinje kada njuška konja/prednjih konja dodje u ravan sa slovom.
Prilikom ocenjivanja dresurnih kretnji i radnji treba obratiti pažnju na sledece:
Podatnost i lakoca – volja konja da na komande vozaca odgovori bez otpora i prikazivanje pravilne bocne
savijenosti (benda).
Regularnost koraka – ista dužina, visina i brzina prednjih i zadnjih nogu (u paru i po dijagonali).
Kontakt – jacina zategnutosti dizgina izmedju vozacevih ruku i konjskih usta. Treba da bude lak i mekan i da
se održava sve vreme tokom vožnje.
Impuls – volja konja za energicnim kretanjem unapred sve vreme i brz odgovor pri prelascima bez gubljenja
jednakosti koraka. Konj mora biti u balansu bez remecenja tempa i dužine koraka.
Pravost konja – konj je prav kada mu glava, vrat i telo stoje u istoj liniji, sa težinom pravilno rasporedjenom na sve cetiri noge.
Prikupljenost – zaokrugljenost i angažovanost konja sa aktivnim skocnim zglobovima i podignutim temenom, što sve zajedno dovodi do oslobadjanja prednjeg dela trupa tako da plecke mogu slobodno da se
krecu. Sapi su spuštene, a prednji deo konja podignut. Koraci su kraci ali sa više impulsa nego kod radnog
kasa, a prednje noge se krecu iz slobodnih plecki sa lakocom i atletski. Vrat je lucno savijen. Skracivanje okvira konja nikako ne sme da bude rezultat vucenja dizgina, vec dozvolajvanja konju da se krece unapred ka prihvatajucoj ruci vozaca.
Preciznost – misli se na preciznost izvodjenja dresurnih radnji kao što su krugovi, serpentine, skretanja.
OPŠTI UTISAK
1. Princip
Na kraju svake sudijske liste postoji pet polja gde se upisuju ocene za opšti utisak.
2. Kretnje
Regularnost, sloboda i kvalitet kretnje se ocenjuju istovremeno sa ocenjivanjem odredjene radnje. Kada se redi o oceni za opšti utisak, ona mora da oslikava regularnost, slobodu i kvalitet kretnje, kao i prelaske iz jednog oblika kretnje u drugi tokom celog testa.
3. Impuls
Impuls može da varira tokom odredjenih kretnji i radnji, ali ocena u opštem utisku mora da oslikava kvalitet impulsa tokom celog testa.
4. Pedatnost i lakoca
Ovde se ocenjuje volja konja da odgovara na komande vozaca bez otpora, kao i korektnost bocne savijenosti (benda) i mekoca konja.
5. Takmicar
Kod takmicara se ocenjuje primena dejstava, korišcenje bica i dizgina, pozicija na sedištu, kao i umešnost kojojm takmicar izvodi prelaske i dresurne radnje.
6. Nastup
Ocenjuje se pojava takmicara i pomocnok osoblja, urednost, cistoca, uparenost konja, vozila i amova. Bandaži i kamašne nisu dozvoljeni tokom takmicenja u dresurnoj vožnji. Nepoštovanje ovog pravila povlaci 10 kaznenih poena.
U slucaju da takmicar i pomocno osoblje ne poštuju gore navedena pravila, ili fali neki deo opreme, Predsednik sudijskog kolegijuma ce takmicaru dodeliti kaznene poene prema Aneksu I ovog Pravilnika.
Preuzeto sa sajta Saveza konjičkog sporta Srbije za Olimpijske i F.E.I. (International Federation for Equestrian sports - Međunarodna federacija za konjički sport) discipline konjičkog sporta.