Odgovor: U Ajfelovom tornju ima oko 2.5 miliona zakivaka.
Izgrađen je kao ulazna kapija za Svetsku izložbu 1889. godine, a povod je bio obeležavanje 100-godišnjice Francuske revolucije.
Toranj je otvoren za javnost 15. marta 1889., čak i pre nego što je, 5. maja iste godine, konačno završena njegova izgradnja. 
Prvobitno je planirano da to bude privremena građevina, koja će biti srušena nakon 20 godina. Masa čitave građevine iznosi nešto više od 9000 tona (mislio sam da je mnogo teža 
), a kada bi bila namagnetisana uticala bi na rad elektronskih kola miljama unaokolo. Na nesreću trablmejkera 
, to je gotovo nemoguće učiniti zbog veoma debelih nanosa boje. Naime, svakih sedam godina toranj se premazuje sa oko 45 tona blatnjavo-braon boje, radi zaštite metalne konstrukcije od korozije.
Osnova tornja je kvadratnog oblika, sa stranicama dužine 100 metara, dok njegova ukupna visina (računajući i antenu koja je postavljena 1959. godine) iznosi 320 metara, što je toranj jedno vreme činilo najvišom veštačkom građevinom na Zemlji. Usled širenja strukture tokom toplih letnjih dana, visina tornja se može povećati za čitavih 17 centimetara, a zbog rešetkaste konstrukcije vrh tornja se, čak i pri najjačem olujnom vetru, može zanjihati najviše do 22 cm, što uopšte nije mnogo za tako visoku građevinu.
Zbog svoje ogromne visine, Ajfelov toranj je izuzetno popularan za samoubice iz zasede! 
Od njegove izgradnje do danas, preko 400 ljudi se bacilo sa tornja, usled čega su gradske vlasti u Parizu naredile podizanje zaštitne žičane ograde na njegovom vrhu.
Na toranj se možete popeti pomoću četiri lifta (u svakom kraku po jedan), koji vode do prve platforme na visini od 57 metara i druge na visini od 115 metara. Na drugoj platformi se sva četiri kraka spajaju u jedan, odakle vodi samo jedan lift do treće platforme, koja se nalazi na 276 metara iznad tla. To je, ujedno, najveća visina do koje se mogu popeti "obični" posetioci.
Interesantno je da ni jedan radnik nije poginuo tokom same izgradnje tornja, dok se to dogodilo jednom nesrećniku za vreme ugradnje liftova 
.
Kada su Nemci, za vreme Drugog svetskog rata, ušli u Pariz, došlo je do misterioznog kvara u liftovima, tako da je jadni Hića morao da se pešaka popne čitavih 1792 stepenika do vrha Nakon proterivanja Švaba iz Francuske, 1944. godine, kvar je očas popravljen pomoću par viljuškastih ključeva
Za više informacija, kliknite ovde
And now, the question No. 2 is:
2. Koliko ima do sada otkrivenih elementarnih čestica?