moji roditelji su bili, a i danas su, uvek uz mene da me pre svega podrze i pomognu mi. nekad mislim da su me cak i previse stitili. naravno da je dobro kad su roditelji uz tebe, ali ume da ima i kontra-efekat, jer tesko je kad te zivot baci u neku priliku kad sve moras sam, bez mame i tate.
sad, imam svoj zivot, ali sam ostala bliska sa njima, narocito sa mamom. u stanju smo da pricamo satima... naravno da gundja, da joj se ne svidjaju neke stvari koje radim, ali ja je pustim da kaze sta ima, ako je kritika u redu, prihvatim je, ako nije ja teram po svom
... na kraju se i ona pomiri sa tim, i opet zivimo u ljubavi!
u svakom slucaju, lepo je biti blizak sa roditeljima, ali treba se izboriti za izvesnu samostalnost! narocito ih spreciti da se mesaju u intiman zivot, tj. u odnos sa decom ili partnerom, jer iako namera moze biti plemenita, rezultat je cesto porazavajuci!