[morrib]

Ako je do ozbiljnog komentara, bilo je strasno, neopravdano agresivno, sa nekim opravdanjima, nerazumljivim za nase shvatanje krivice i kazne.

A mi , narod, cudo!
Sa jos neizvetrelim mirisima baruta, od '91, koji su mnogi omirisali, pa i ja, provodili smo neke lude dane, nepoznate i poznate strahove suzbijali svakodnevnim zamajavanjima, u smislu: prodje jos jedan dan.Jedne nedelje ja na tamicenju u ribolovu, Kup mira. Nad jezerom mesavina zvukova aviona, koji prelecu, povremena stvarna grmljavina bez kise. A kuci vest, ako smo jos imali mesta u sebi za vest; Bombardovan Varvarin, dosta civilnih zrtava, tuga sta reci drugo, pa majku mu, sto Varvarin i to na praznik, ali pitanja, kome pitanja?
Ili pocetak bombardovanja, jedne noci rezak zvuk aviona, i onda bam, bam, i verujte mi jeknu zemlja. Vesti na Palmi+, srusen most preko Dunava, kod Smedereva,kao slomljena gazela na dva dela.A koliko dana i noci, u ribolovu provedoh pod njim, suze...
Imali smo srecu da sve to prezivimo, nazalost mnogi nisu, i to nas obavezuje da se setimo njih.
Istorija se poigrala sa nama, spakovala nam je sve u nepunih petnaest godina nesto sto se neki put desavalo za 200godina. Pricajmo o tome i zabelezimo ocevidci smo ZIP istorije.