[goldie]

Athlon / K7

AMD je uspeo da preživi i napravi dobre korake u procesorskoj industriji što je navelo čelnike AMD da kompanija promeni strategiju. Glavni odgovorni za ovaj projekat bio je Jerry Sanders koji ja predložio "Virtual Gorilla" strategiju. Ova srategija je prvenstveno bila odličan odgovor Inelu koja je podrazumevala napad sitnim koracima.

Produkt ove stategije desio se Avgusta 1999 godine kad je AMD realizovao AMD Athlon(K7) processor. Glavni tim za razvoj ovog projekta predvodio je Dirk Meyer glavni inženjer DEC Alpha projekta. Jery Sanders je predlagao da mnogi inžinjeri koji su radili na projektu Dec-a mogu slobodno da rade u AMD-u. Pošto je DEC ugasio svoj projekat, te godine u AMD je bio okupljen kvalitetno-futuristički tim za razvoj procesora. Mešavina novih ljudi i onih koji su radili na već zaboravljenim k5 i k6 procesorima stvorila je tim za strahopoštovanje.

Athlon je imao fantastičnu novu arhitekturu koja je davala natprosečne performance i napokon bio prihvaćen kao moćan CPU. Kada je bio upoređen sa najačim Intelovim procesorom u to vreme Athlon je bio superiorniji. Te kasne 1999 godine Intel je morao panično da uradi reviziju svog Pentium jezgra jer je postao number2 u procesorskoj industriji. Revizija jezgra dovela je do finalnog proizvoda zvanog “Coppermine”. Revizirajući svoj Athlon AMD marta 2000-te izbacuje Athlone na 900Mhz i 1Ghz koji u to vreme postaju najbrži desktop procesori. Par dana posle AMD-a Intel uzvraća i izbacuje 1 GHz Pentiuma. Radeći sa Motorolom kao deo virtual gorilla strategije AMD dolazi na tron posle 10 godina teškog rada.

Sledeći potez koji je AMD morao da uradi je da popravi kvalitet svojih ploča. Pošto je AMD bio poznat u donjem segmentu jeftinijih procesora AMD je morao nešto da učini i ispoštuje kupce koji su ga i digli tako visoko. Baziran na osakaćenom Athlonu svetlost dana je ugledao “Duron” koji je bio mlađi i slabiji brat. U kombinaciji slabog Durona i jakog Athlona AMD je imao šta da ponudi tržištu što mu je donelo veću reprutaciju u high-performance CPU-s. AMD je nastavio da bije bitku sa Inelom, Athlon je bio jeftiniji od Pentiuma a brži što nikako nije godilo Inelu. Te godine akcije AMD su neverovatno skočile i povećana je prodaja za 23%

Gledajući sa marketinške strane AMD je dobio mnoštvo vrednih nagrada kao što su: odlične performance,odlična arhitektura procesora,odlična sistemska stabilnost… Polako se počelo menjati i u štampi gde je Athlon počeo da biva sve popularniji i povoljniji od svoje konkurencije što je i dan danas tako. Bilo kako bilo AMD je od ovog trenutka stalno išao stepenik više što će se odraziti i u budućnosti.

Iako pobeđena, ali finansijski mnogo jača kompanija Intel morala je da napravi mnogo velike korake i uloži ogromnu količinu sredstava kako bi pobedila svoju konkurenciju AMD-a. Fantastični Athlon K7 procesor dobija svog konkurenata Pentium 4 procesor koji sa Netburst jezgrom i visokim radnim taktom čini velike pomake i pobeđuje Athlona. GledajućI krupne korake Intela AMD izbacuje na tržište AthlonXP. Kako je trka išla sve dalje i dalje AMD se suočava sa problemom arhitekture CPU-a. Dugo AMD nije mogao da objasni kupcima da ako processor radi na manjem taktu neznači da je sporiji. AthlonXp-era obeležila je ovakve probleme Npr. AthlonXP1800+ (Intel Pentium 4 1800 MHz) ova definicija je i dan danas izražena što govori o drugačijoj arhitekturi procesora, realni takt AMD XP 1800+ je 1400 MHz što će se kasnije izraziti i sa 1 GHz razlike. Ovo je dovelo do velikog gubitka u AMD-u što se naravno isplatilo Intelu i njegovom Pentiumu 4 sa Northwood jezgrom.