[A6quattro]

Moj muz je sonja, kaze Marija Robertu, nikada mu nije palo na pamet da izadjemo u ovaj klub, a mene je bilo nekako sramota da odem sama. Robert ne slusa Mariju, zadivljen je organizacijom kluba. Na ulazu je centralni bar u kome su svi veoma elegantno obuceni (Robertu smeta obavezna kravata), zatim garderoba, posle koje su svi elegantno goli ili skoro goli, zatim sobe za hetero sparivanje, pa za homo sparivanje, pa ona sa staklenim zidom za voajere, pa odaja za sadomazohiste u podrumu, zabacena i dobro zvucno izolovana da krici mucenih nebi ometali ostale goste.
Uvek sam zelela da razvijam svoju seksualnost, a on, njega to nije nikada zanimalo, nastavlja Marija svoj lament gledajuci okolo. Paznju joj na cas privlace lepuskasti i polunagi mladici pored njih, a onda nastavlja:

"Znas, srecna sam, sto ti Roberte imas tako siroka i moderna shvatanja, sto nisi ljubomoran". Stiska ga za ruku. Dlan joj je znojav. Mozda od straha, misli Robert. Ja bih, ja bih, muci se da izusti. Ja bih Roberte da malo sama procunjam.
Nema problema, kaze Robert. Posmatra kako kroz polumrak promicu ljudska tela. Sasvim gole zene koje nose samo cipele sa izuzetno visokim stiklama, nabildovani, mladi muskarci, otromboljeni starci, veoma zrele zene i zene u cvetu mladosti. Robert se sklanja u jendu od soba. Na zidu pise, "upotreba kondoma obavezna". Tamo na sofi,
dva muskarca vode ljubav sa jednom zenom. Ona stenje veoma glasno, a uz zid, nekoliko posmatraca. Neki se sazmozadovoljavaju, neki ocito samo cekaju na svoj red.
Ovda bas vlada disciplina, razmislja Robert. Onda se trgnu. neko ga lupka po ledjima. Njemu nepoznata, plavokosa zena. Zdravo, ja sam Ana, kaze ona. Hoces da se druzis sa manom? Vazi, kaze Robert.
Ona ga vodi u sledecu sobu. Mnogo parova tu vodi ljubav simultano, na strunjacama na podu. Nalaze mesto. Zena je snazna i misicava, malo nervozna. Robert ni o cemu ne razmislja, ne razgovaraju mnogo, ona poseze rukom da proveri ima li on kondom. Spustaju se na strunjacu. Kada se sve zavrsilo, Ana pita da li je bilo dobro. Bilo je jako dobro, kaze Robert. Znam, svi mi to kazu, ja svakog vikenda dolazim u Klub, kaze Ana. Voleo bih da te upoznam Ana, voleo bih da cujem tvoju pricu govori joj Robert. Mozda, odgovari ona. Odmah ustaje i odlazi. Strunjaca je znojava. Svi su toliko sabijeni da bi Robert mogao i da dodirne susedne ljubavnike. Ustaje, ugleda Anu gde jos uvek stoji na izlazu sobe. Daje mu papiric. Moj email, kaze. Sada stvarno idem, nastavlja Ana i odlazi.

Svi odlaze, misli Robert. U glavi mu je nejasno od utisaka, od toliko razlicitih ljudskih vonjeva koji se sire oko njega. Krece ka izlazu. Pored njega prolaze nekave zene u crnom vukuci muskarce na uzicama za pse.
U magnovenju vidi i Mariju kako sedi na jednom kaucu, nasmejana, egzaltirana. Drzi za ruku jednog od onih lepsih mladica. Robert odlazi do garderobe. Oblaci se.
Narucuje u baru jednu casu (preskupog) vina.
Posle pola sata dolazi Marija. Po licu joj se vec vidi da nije bas sasvim zadovoljna uslugom. Kako je bilo? pita Robert. Nista narocito odgovara Marija. Izlaze.
Noc je prohladna, mesec je visoko. Osvetljava put i krosnje. Vazduh je svez, prodire u pluca kao bajonet. Odlaze prema Marijinom automobilu. Ona psuje. Sta je? upita Robert. Ma, oni mladici, to nije besplatno. Oni rade ze klub i naplatili su mi. Opeljesili su me. Marija pali auto, a Robertu se prispavalo. Tolika lova za jedan jedini put, kako sam ispala glupa, mogla sam za te pare da kupim nove cipele, cuje je jos kako gundja gledajuci mracne senke stabala pored puta. Dok se automobil krece, izgledalo je kao da se i Mesec krece zajendo sa njim. Ovo je dobra i cista noc, misli Robert, zevajuci...