I moji roditelji su bili razvedeni, razveli su se kad sam imala tri godine tako da ja ustvari i ne znam šta znači muški autoritet u kući. Obzirom da sam odlazila kod ćaleta preko raspusta, na par dana u suštini bilo mi je dozvoljeno sve i naravno uz rečenicu:.."još malo kad porasteš bićeš svoj čovek...". E kad sam to malo još porasla onda je rečenica glasila: "...sad si svoj čovek, radiš imaćeš svoju porodicu uskoro...". U suštini, nije mnogo učestvovao u mom životu ali bar se trudio da budemo drugari
Mama je bila veoma
lik. Normalno do nekih godina branila mi je neke stvari ali u suštini ja to nisam nikada osetila da je to u nekom strogom fazonu. Više je moja baba potencirala neko spartansko vaspitanje, i mnogo više se mešala (i sada to radi) u moj život. Sa mamom nisam bila baš najbolja drugarica, bilo me je blam da joj poveravam neke moje ljubavne jade. Kada je smatrala da u nečemu grešim uvek je (za razliku od babe) pokušavala na neki miroljubiv i kompromisan način da mi ukaže na grešku a i nekad da me navede na pravi put a da toga nisam bila ni svesna.Sve u svemu, uglavnom je prihvatala i podržavala moje odluke.
Sada kada ih više nemam žalim što se više nismo družili i što mi se nisu
mnogo više mešali u život.
Takav je život, postaneš svestan šta si imao tek kada to izgubiš.