Odakle da pocnem?
*U osnovnoj skoli mi jedan klipan zapalio kosu.
I pobegao. Medjutim sreli smo se na stepenistu, ja sam silazila, on se penjao, pa je leteci i on silazio...
Mislim, ide po skoli i nosi sprej i upaljac i ni manje ni vise nego improvizovanim brenerom meni po kosi.
Posle mi bilo zao sto sam ga zveknula.
*Napao me manijak u sred bela dana!
Prvo sam ga sutnula tamo gde najvise boli, a onda pocela da se derem po ulici, pa je pobegao.
*Komsija dolazi s pecanja i ja mu trcim u susret i vicem :"jesi upecao nestooo?!"
Na ovo ooo zbog prebrzog trcanja i lose procene rastojanja, meni je vrh pecaljke rasparao nepce i krajnike. Refleksno sam zbog bola, zafrljacila reket za stoni tenis prema njemu i razbila mu glavu.
*Muzu sam slucajno razbila arkadu lego kockicom.
*Bratu takodje, samo klompom.
Nekako im najcesce strada glava.
Eto, bila sam malo divlja kad sam bila mladja.
Sad ne volim nasilje i ne volim fizicke obracune.
"Udaram" recima, samo u slucaju provokacije i to onako na fin nacin.
A to zaboli nekad vise nego deset samara.