Moj dragi i ja ne izlazimo zajedno..tj jako retko izlazimo sa društvom zajedno...
Odemo na klopicu u neki restoran, ili uveče na neku dobru svirku ali isključivo sami...
Nekoliko puta za ovih mnogo godina, desilo se da izađemo sa drugima...i nije nam bilo preterano prijatno jer smo dosta drugačiji od ostalih parova...
Ne volimo da se balavimo na javnom mestu, nije obavezno držanje za ruke, pipkanje ispod stola, posesivno grljenje u društvu...i uglavnom nas ponašanje tog tipa kod drugih parova preko puta iritira...
Tako se dogodila kada smo izašli tih nekoliko puta sa mojim ili njegovim društvom, da smo posle danima odgovarali na pitanja - jel sa vama sve u redu? pa niste seli jedno pored drugog, da se niste nešto svađali? skoro celo veče niste progovorili samo vas dvoje, znaš ono pilence, kučence, mačence..?
I kako objasniti da jednostavno nismo takvi...da grljenje, pipkanje, maženje i ostale prateće mahifestacije volimo da obavljamo kod kuće (uslovno rečeno) a ne pred ljudima koji su nam prijatelji...
Tako smo krenuli linijom manjeg otpora...pa se on sa svojim društvom viđa sam, a ja sa svojim sama...izuzetak su proslave raznih tipova gde idemo zajedno...
I ne smeta mi...a ne smeta ni njemu...