[A6quattro]

Mislim da je uopste glupo govoriti o ljubavi na prvi pogled! Sklon sam poverovati da svako ko kaze da mu se to dogodilo ili laže (sebe) ili nedovoljno zna o ljubavi.
E sad, privlacnost je moguca, ali ljubav - to nikako.
Jer, ljubav je proces, a metafizicki zakoni se dovode do paradoksa, ako se proces pokusava deducirati u nestabilnost jednog trenutka za koji se ne moze odrediti ni pocetak ni kraj.

Vec sutra mozemo sresti ponovo neku novu privlacnu osobu i sta tada reci; Dogodila mi se ljubav na prvi pogled!
Za ljubav je potrebno mnogo vise od pogleda, koji usitinu moze postici osecaj jake privlacnosti, koja posle moze da preraste u zaljubljenost, pa i korak dalje - u ljubav, u naviku. Da bi se stiglo do te faze potrebno je, izmedju ostalog, i vreme.

Mozda je prilicnije to stanje nazvati - ljubav na drugi pogled. Jer, prvim pogledom samo vidimo, a ovim drugim razmisljamo. Ljubav se obicno dogodi u vreme kad je ne ocekujemo, makar je i trazili tu negde oko sebe.
Najnormalnije je voleti, ali izmedju ljubavi i "ljubavi" ili požude je ogromna razlika. Nekada i nevidljiva, jer pozuda prevlada. Zbog toga se za dvoje u seksu kaze "vode ljubav", a ne vode pozudu, razgovaraju o kreditu i pokrecu se u krevetu.