Ok, napisacu nesto o ovome. Predugo me je mucilo, a sada sam prevazisla i vise mi ne mogu nista!
Samo je Sunce iznad nas!...
Toliko su me puta njegovi roditelji povredili, i uvredili.
Iz nekog razloga analiziram njegove postuke i sa svakim narednim potezom sve vise mi lici na svoje roditelje. Zalosno je sto se posle toliko vremena pitam sta ce mi takav covek, i kako ranije nisam otvorila oci...?
Trenutno sam se toliko distancirala, i prekinula svaki kontakt sa njegovim roditeljima pa mu je jako tesko da balansira, a meni je potpuno ravno sta ce od svega ispasti. Ok i ako se razvedemo.
U poslednje vreme me je najvise pogadjao lazni moral, i licemerje.
Kao sve fino i kulturno, a kroz svaku recenicu provejava ironija i po koja nevina uvredica, a kada se ukaze prilika povracaju po meni.
Pokusala sam da budem tolerantna, i predjem preko lavine uvreda, i samo sam pogazila sebe, i ispala slabic, a njima dala prostor da nastave.
Moj muz je sin mojih ne prijatelja.
Zivot je kratak i dragocen da bih ga tako potrosila!
