Jako retko kasnim, i kad se desi uglavnom postoji dobar razlog. Kašnjenje od 5 minuta i ne smatram kašnjenjem, ali kad me neko natera da stojim 15, 20 ili više minuta, e tada umem da budem teška kao crna zemlja. U principu, i ne čekam toliko, osim - što neko reče - ako je osoba baš u putu i javlja mi da toliko kasni sa dobrim razlogom. Ne podnosim osobe koje kasne iz razloga što mi time govore da ne cene ni mene, ni moje vreme. Svako može da krene na vreme i stigne na vreme, ali neko jednostavno ima previše bitnijih stvari - da natenane stavi šminku, da se presvuče u zadnji čas tri puta i sl. To ne podnosim
.