[DarkRed]

Genetičko inženjerstvo i kloniranje - upotreba ili zloupotreba savremene biotehnologije?

Dva glavna dostignuća savremene biotehnologije su genetičko inženjerstvo i kloniranje. Dosadašnje iskustvo sa transgenim biljkama pokazuje da se njihovim gajenjem može proizvesti veća količina kvalitetnije hrane, uz manje troškove proizvodnje i veću poštedu životne sredine. Do sada nije poznat praktično nijedan naučno elaboriran slučaj koji bi argumentovano ukazivao na štetno dejstvo transgenih biljaka na samog čoveka ili na njegovu okolinu. U isto vreme postoji niz dilema u vezi sa transgenim biljkama, čije rešavanje zahteva dalja proučavanja i naučni pristup.

Kloniranje omogućava razmnožavanje bez oplodnje kod onih viših životinja (pa i čoveka) koji se inače razmnožavaju samo generativno. Ova tehnika otvara velike perspektive u njenoj primeni u dijagnostičke i terapijske svrhe.

Osnovno etičko pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje genetičko inženjerstvo i kloniranje pružaju, a da se pri tom spreče potencijalne negativne posledice ovih novih tehnologija na čoveka i njegovu životnu sredinu. Jasnijem definisanju problematike i iznalaženju mogućih rešenja doprinelo bi objektivno informisanje javnosti putem efikasne edukacije, kao i precizno formulisana zakonska regulativa u ovoj oblasti.

Genetičko inženjerstvo se bazira na saznanju da su osnovni principi i mehanizmi živih bića na Zemlji (struktura, replikacija, translacija i transkripcija DNK, sinteza i funkcija proteina) istovetni. Na tome se zasnivaju ideja i tehnika rekombinantne DNK , tj. plansko "isecanje gena" (trasgena) za neko svojstvo iz jednog živog organizma i njegovo "presađivanje" (transformacija) u drugi. Na ovaj način nastaju genetički modifikovani organizmi (GMO), tj. transgene biljke, životinje ili mikroorganizmi, čiji je genom "obogaćen" transgenom, čineći ih tako korisnijim za čoveka. Za agronomsku praksu su bitne gajene transgene biljke, koje su se za veoma kratko vreme masovno proširile u komercijalnoj proizvodnji (James, 2001). Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka su one sa transgenom iz bakterije Bacillus thuringiensis, koji tzv. Bt transgenim biljkama (kukuruzu, pamuku, krompiru, itd.) daje sposobnost sinteze toksina efikasnog protiv štetnih insekata (Alstad i Andow, 1995) ili transgeni iz raznih zemljišnih bakterija, koji obezbeđuju selektivnost transgene biljke prema raznim herbi-cidima (Duke, 1996). U drugu generaciju transgenih biljaka spadaju primeri poboljšanog kvaliteta proizvoda (promenjen sastav masti, obogaćivanje vitaminima, itd.) ili "molekularna poljoprivreda" (proizvodnja vakcina i drugih molekula putem tansgenih biljaka).

Živi organizmi rastu i razvijaju se procesom deobe i povećanjem volumena telesnih ćelija. Jedna od osnovnih karakteristika živih bića koja održava kontinuitet života i posle individualne smrti organizma je razmnožavanje. Bespolno ili vegetativno razmnožavanje se zasniva na istim procesima kao rast i razvoj, tj. potomstvo nasleđuje nepromenjenu genetičku informaciju roditelja. Za polno razmnožavanje su potrebne muške i ženske polne ćelije koje se u procesu oplođenja spajaju, formirajući naslednu osnovu potomstva, koja je kombinacija nasledne osnove roditelja. Za više životinje i čoveka je karakteristično polno razmnožavanje i odsustvo vegetativne reprodukcije. Telesne ćelije viših životinja i čoveka u procesu diferencijacije gube sposobnost ponovljene regeneracije ćele individue već u stadijumu ranog embrionalnog razvoja, a samim tim i sposobnost vegetativnog razmnožavanja. Kloniranje, kao savremena biotehnološka metoda, primenjujc se u cilju obezbeđivanja potomstva istovetne genetičke konstitucije kakvu poseduju klonirani roditelji koji se inače vegetativno ne razmnožavaju. Obično se radi o prethodno genetički modifikovanim životinjama koje treba razmnožiti u dovoljnom broju, kao genetički istovetne "kopije". Najpoznatiji primer takvog kloniranja je ovca Doli. Saopšteni su podaci i o uspešnom kloniranju različitih vrsta životinja (npr. miša, mačke). Kloniranje je, navodno, uspešno primenjeno i kod čoveka.

(preuzeto sa net-a)

- Mišljenja sam da naučnicima treba omogućiti da svoja naučna dostignuća u ovim oblastima primenjuju u lečenju. Iako ove metode lečenja još uvek nisu skroz istražene i potvrđene, osobama koje pate od neizlečivih i progresivnih obolenja svaka metoda koja im može doneti poboljšanje zdravstvenog stanja, usporenje napredovanja bolesti ili izlečenja je dobrodošla. Pri "omogućavanju primene ovih metoda lečenja" mislim na dobrovoljni pristanak obolelog i porodice na podvrgavanje ovim vrstama tretmana. Oboleli bi na ovaj način ulili sebi i porodici nadu da imaju šansu, borili bi se protiv bolesti, a naučnici bi u realnim uslovima mogli da primene svoja znanja i praktično potvrde svoje rezultate. Jer testiranje u laboratorijskim uslovima i na životinjama-zamorcima su jedno, a praktična primena znanja na ljudskom biću je realna situacija i nešto sasvim drugo.