[euridika]

Malo mi konfuzno sve ovo i ne znam kako da tekst povežem sa temom. Osećamo najrazličitije stvari izazvane spoljašnjim nadražajima, to mogu da budu ljudi, njihovi stavovi, rakcije, rečenice, ali isto tako to mogu da budu i jesu mirisi, zvuci, boje... Što se ljudi tiče osećam ih na svoj način, naravno da unosim lično u sve to, ali isto tako uživam u čaroliji otkrivanja sveta oko sebe, i svake jedinke za koju mi se ukaže čast da je upoznam. Često se vodim prvim utiskom koji jeste subjektivan, ali je iniciran nekom spoljašnjom situacijom, načinom na koji je drugi pojedinac, koji je u mom slučaju uvek "ti" (jedna ja sam sebi više nego dovoljna) uradio nešto, nešto što iz moje lične perspektive ima određenu važnost, donosim procene, ali ne u skladu sa onim što očekujem od drugih. Emocije ili osećanja trebaju da budu vodilje kada se radi o ljubavi koja se razvija izmeđun dvoje ljudi, ali razum se ne isključuje, baš zato da nebismo isprojektovali svoje slike i ostali slepi i izigrani u jednom momentu, razum treba da bude vodilja kada se radi o poslovnoj komunikaciji, ali se ne treba isključivati emotivni deo da se nebismo doveli u situaciju da najveći deo svoga života provodimo kao mašine, dragoceni su svi ljudi koji nas okružuju i svakom treba ukazati dužnu pažnju. Osećanja koja se bude u proleće, kada sve procveta, kada hoćemo da poludimo od lepota boja i mirisa, u jesen kada žuto lišće i kapi kiše sviraju svoje najtužnije simfonije, u noćima kada se mesec spusti toliko da nam se čini da možemo da ga uberemo i ukrademo samo za nas ili kada padne zvezda, su takođe jaka i čine nas onim što jesmo, svesnim ljudskim bićima. Ja osećam, dakle jesam, ali jesam i kada razmišljam, jesam samo kada spojim sve te nevidljive elemente, između kojih je nekada jako teško napraviti jasnu razliku, u jednu neraskidivu celinu.