Nebih rekao da je srednji vek, vek predrasuda, već okolnosti. Muškarac, ratuje, brani, radi, a žena rađa, brine o domaćinstvu i takođe radi
.... to je funkcionisalo i drugačije nije moglo. Žene jesu generalno lepši, ali i slabiji pol, te je svako imao svoje mesto. Žena je tada cenila položaj muškarca! Kada se način ratovanja promenio i kada je rat navodno prestao, počela je i afirmacija žena u različitim oblastima gde to do tada nije bio slučaj. To nije ženska svest već posledica promene celokupnog društva. A muškarac koji je spontano stekao pozicije, iz svoje ljudske, a ne muške mane, želeo je da grčevito zadrži kormilo. Otuda ovako mučno i dugotrajno kretanje ka polno izbalansiranom društvu.
Žene u politici imaju svoje mesto. Jedino mi je nejasan obavezni procenat žena na listama. Jadno je što to tako funkcioniše, te da pol uslovaljva da ne može biti većinski muška ili većinski ženska partija, umesto da su neke druge kvalifikacije prioritet.
Nebih rekao da su žene nežne u politici, što se mogu da potvrde npr. Madlen Olbrajt ili Carla Del Ponte. Nije ni Hitler bio nabildovani varvarin, muškarčina, vec mali serator sa velikom puskom u rukama. Hoću reći da moć i ideologija mogu da preobrate čoveka, bezobzira na pol. Afere u Srbiji su vezane i za žene kao i za muškarce.
Žena ima sve više u politici. Odlično. To im je omogućeno, a za poziciju treba mudro i strpljivo da se izbore. Istorija beleži dugu tradiciju muške političke scene u svetu i kod nas. Zato se ne treba čuditi sadašnjem učešću žena na političkoj sceni.
Postoji jedan problem, a to je da je interesovanje žena za političkim angažovanjem manja od interesovanja sa muške strane. Ovo se oseti i među ljudima koji se ne angažuju. Jednostavno žene manje pričaju o politici. Postoji krug žena koji nasilno želi da dokaže ženske sposobnosti, nekim kvantitetom i većom paticipacijom u politici. Otuda obavezni procenat, filozofski mutant, koji je posledica neispravnog apela na žene.
Žene koje ulaze u politiku su na meti javnosti upravo zbog ovog nametanja ženskih sposobnosti, koje proističu iz shvatanja da je žena superiornija, a ne ravnopravna. To čine pojedinci, žene, a time stavljaju i sve ostale žene na test! Samo svojim zaslugama su pokazale svoje ljudske, a ne ženske mane, te su grešile i prokockale svoju šansu za pravednijim, odlučnijim i sposobnijim polom. Ili su pokušale nemoguće. Ne postoji velika superiorna grupacija, a pogotovo ne 50% populacije ove planete.
Dakle ako nastupite sa procentom žena u kom učestvuje Neda Arnerić, koja je glumica, a od politike zna da izjavi samo da želi prosperitet i da veruje u nešto, a pritom se sa njenom poslaničkom karticom glasa dok ona nije prisutna, samo se dokazuje ravnopravnost u slabostima oba pola. I lični interes za poslaničkom platom. Sličn postupci su sputali ulogu i položaj žene, koja se predstavila kao časno, moderno, vispreno, revolucionarno biće, a nosi opšte političke fleke na reveru.
Ovo je uočljivo, jer su se žene obukle u belo za politiku, dok muškarac vekovnim iskustvom nosi ono što najboje trpi kaljanj, tj. ne eksponira se.
Učinak u diplomatiji kod jednog pola nema prednost u odnosu na drugi. Istorijske ličnosti, žene, su do pre par poslednjih decenija bile jako retke te su one uzor i primer i veličina koja je dalje krčila put posebno za žensku afirmaciju u politici, ali je njihov politički učinak realno ravnopravan sa muškim.
Ako se pojavi žena predsednički kandidat i da je predstavnik neke od vodecih političkih stranaka, dakle ozbiljan kandidat, glasao bih za ženu.