Mojih devet meseci su prosli odlicno.
Prva dva tri meseca, naravno, mucnine ali povratila sam samo dva puta. I to zato sto sam se najela kikirikija, napolitanki, jagoda i pila sok od borovnice. Organizam je to trazio.
Bilo mi je toliko muka da na sta god pomislim od hrane, gadi mi se. Sednem ispred frizidera i gledam po pola sata sta da uzmem. Jednom sam sela u auto i odvozala se na Palic da bih kupila tamo pljeskavicu, jer- jel'te bas mi se ta pljeskavica jela.
Kada je to proslo sve je bilo super. Sreca je pa nisam morala da lezim, nije bilo nikakvih komplikacija. Lutala sam stalno negde. Jedino sam se pred kraj ulenjila pa nisam nigde mrdala bez auta.
Isla sam na vezbe za trudnice koje preporucujem svima. Ne toliko zbog vezbi, nego sto ti sve lepo objasne. Sta, kako, kad, gde... Cak smo i isli u bolnicu da vidimo kako izgleda porodjajna sala, pretporodjajna. Imala sam jako losu sliku o porodilistu, o bolnici uopste a kad sam videla, skoro pa se odusevila. I da, disanje koje ti pokazu na vezbama, mozda tada izgleda glupavo ali mnooogo pomaze.
Nikad necu zaboraviti ono prvo lupkanje mog malise i izraz lica na dragom kada je i on osetio. Legnem, stavim ruke na stomak i uzivam. Dobro, pred sam kraj vec, ono su bile i moguce i nemoguce egzibicije. Lezim, i odjednom se stvori pet dzombi na stomaku koje se mrdaju svaka za sebe i svaka na svoju stranu. Kao da je neki mali alien unutra. Sve u svemu, predivan je osecaj. I ne moze se opisati.
Lep period zivota i nadam se da ce mi sve (koliko god ih bude) trudnoce tako lepo i lako proci.