[Mish]

Radim posao koji volim i to mi je veoma bitno. Najveći stimulans da u poslu dajem maksimum od sebe je sama činjenica da tako dajem i maksimum sebi u smislu sticanja znanja i veština i prosto punjenje svog CV-a čime sebi neku buduću egzistenciju činim sigurnijom. To je stimulans koji prosto samo i isključivo zavisi od mene.
Ono što mi može doneti zadovoljstvo je i da se osećam vrednom za sistem u kom radim. Odnosno, da me okruženje prosto smatra saradnikom kojeg vredi imati i zadržati, a ne šljakerom.
Novac je bitan, svakako, ali presudan mi može biti do onog nivoa koji je neophodan za elementarnu egzistenciju. Sve preko tog iznosa nikako mi ne može biti presudan. Jer često veća plata sa sobom nosi duže radno vreme, manje slobodnog vremena, poteškoće u dobijanju godišnjeg odmora,... A u takvoj situaciji se ne može reći da je plata obezbeđuje ostvarenje nekih drugih želja jer prosto vam daju platu ali oduzmu vreme za ostvarivanje tih želja. Tako da kada je novac u pitanju, tu bih ga pre stavila u odnos sa dužinom i intenzitetom radnog vremena, okruženjem, kulturom organizacije, mogućnostima za učenje..... i tek onda tako posmatrano govorila o stimulansu u vidu novca.