Posle pauze veće od tri godine, ponovo sam se zaposlio, radim svoj posao, što je kod nas retkost. Radim kod privatnika, zlatara, u Nišu. Mogu reći da sam pomalo izgubio radne navike ali je bolje raditi i imati neki dinar nego sedeti i očajavati. Kod privatnika se nikad ne zna, može se ostati bez posla već koliko sutra ali dok se radi, treba to iskoristiti na najbolji mogući način. Stiče se iskustvo, upoznaju se ljudi, dobija se plata a samim tim raste i samopouzdanje. U svakom slučaju, korist je višestruka.