U novom zemlji nije lako pronaci isti posao isti polozaj,ni isti nivuo,nema veze sto se ucio kuci,nema veze koji zanat se ima ,oni ne pitaju sta se zna,ja sam videla advokate,doktorice,uciteljice,inzenjerke,itd,ciste ci po stanovima,barevima,kancelarijama,posle dosta vremena,kad vec se govori jezik,dobije se dozvola za boravak i rad,e onda se moze poceti traziti nesto za cega se ucilo ili kakvo zanimanje se ima,ja licno nemam nikakav problem da prihvatam bilo kakav posao,jer kako nisam volela da ucim nisam zavrsila nista vise od osnovnog,u yugu sam pocela raditi na njivama u nadnicu od 14 godina,i ovde vec sam radila puno svasta,prati sudje po restoranima,prati peglati stolnjake za restaurane,cistila po stanovima,cuvala babu,decu,sila sa industrijskim masinama,prodavacica u jednu pekaru,poslasticarka u jednu firmu,i trenutno radim nocu,istovaranje i poredjanje roba za jednu poznatu veliku firmu.
Nikad pocetak nije lak,posle ako se ima volje,snage i zdravlje,sve ide bolje..
