Prva pretpostavka za ovakvu avanturu je da imam dovoljno godišnjeg odmora ili pak da dobijem neko odsustvo (naravno plaćeno.
) Druga da mi ne treba viza za skoro svaku zemlju na ovom svetu. Treća je dovoljno limita na karticama.
Spakovana za potucanje po Evropi odlazim na novosadsku železničku stanicu i uzimam kartu neki evropski grad na koji će me dopremiti onaj međunarodni voz koji prvi polazi sa stanice. U tom gradu ostajem dok ne zaključim da sam videla sve što me je zanimalo, a potom odlazim u naredni. I onda u naredni. Tako putujem Evropom, iz zemlje u zemlju, iz grada u grad, izigravam turistu-nomada. I vraćam se kući kad utolim žeđ za upoznavanjem nekih drugih ljudi, drugih kultura, gradova, zemalja,...