Kad sam bila mala skupljala sam svasta. Znacke, olovke, klikere, papirne lutke iz zabavnika, a albume i slicice - pa to je bila bruka. Mislim da ne postoji album od, recimo 1980 godine do 1990 godine, a da ga mi nismo izlepili (mislim i na batu)... Saru Kej necu zaboraviti nikad... kad krene menjaza, a neko te ucenjuje da ce da ti da slicicu broj 128 u zamenu za 5 slicica, jel ta vredi nevidjeno... a onda ti razmisljas, razmisljas, pa kazes - Necu
, 'ajmo tapke... ne bi li uspeo da osvojis 128-icu za dz...
Pre cetiri godine sam skupljala simpsonove i menjala se sa decom za slicice, samo psssst. :mig:
Ali ono sto mi je bilo najdraze su salvete. E njih sam imala punu kutiju. Dedini, babini, tatini, mamini prijatelji nisu se vracali iz inostranstva a da mi ne donesu po neki primerak. O ovim koje su imale da se kupe ovde, da ne pricam. Imala sam stvarno zavidnu kolekciju. Onda, kao, kad je sve to prestalo i ja, kao, porasla, odnesem moju kutiju kod druge babe - kod nje je bio magacin.
Prodju tu jos neke godine, ja devojka, dosla kod babe na rucak, ona postavila sto, ima nas tu nekoliko i ja pogledam - a svako ispod pribora ima razlicitu salvetu. Neko Gustava, neko Miki Mausa, neko karte i flash royal, neko konja...
Ta zena je uvek bila ekonomicna.
Sada skupljam razglednice, knjige i fotografije.
I svašta još nešto wadim