Citat:
DBlica kaže:
Ovako u ovom "utopistickom modelu" ...
|
jedina izjava u celom postu sa kojom se mogu složiti..
Prvo, trudna žena ne odsustvuje celu godinu sa posla (ipak to nije vojni rok - a i njega su sad opasno krajcovali) sem u slučaju da ima rizičnu trudnoću i da mora da je održava.
Za ozbiljne i odgovorne poslove čak i održavanje trudnoće kod kuće ne mora da znači automatski prestanak rada - postoje savremena sredstva komunikacije (koja i mi sada koristimo) i većina poslova se obavlja putem mobilnog telefona i e-mail korespodencije, tako da čak i ležeći u krevetu možete obavljati svoj posao...
Seti se da je Milka Forcan koja je tokom trudničkog i pred porođaj radila iz bolničke sobe, gde je održavala i sastanke. Ista persona se vratila na posao 3 meseca nakon porođaja.
Sa druge strane, imam ja i jedan sasvim prizeman primer svoje frizerke koja je radila u salonu sve dok kraja osmog meseca trudnoće (sa oba deteta) i vratila se na posao kada su deca imala 4 meseca.
Deca sada imaju 5 i 3 godine, i iskreno ne vidim da im išta fali, čak šta više mnogo su bolje vaspitana i zrelija od neke dece koja imaju mamu non-stop na vratu! A njihova mama radi puno radno vreme i vikendom...
Šta sam želela da kažem...trudnoća ne znači automatski da ćeš zapostaviti svoje obaveze na poslu,
kao što ni to što ćeš raditi ne vodi automatski tome da će ti deca biti zapostavljena...
Sve je to previše individualno i zavisi od osobe do osobe...
kao kada smo išli u srednju školu - ja sam trenirala plivanje, išla na časove crtanja, izlazila svakog vikenda i bila odličan đak...
a drugarica sa kojom sam sedela u klupi jedva da je stizala i domaće zadatke da završi ili spremi lekcije za odgovaranje...
i uvek se čudila kako to ja sve stižem...
Ipak je sve samo stvar dobre organizacije..zar ne?