[SQUAW]

- Komšinice, ima li nekih problema? - progovori obližnja Vrba sklanjajući krošnju sa lica.

- Ma ovaj ovde me bockaaaaa - Breza je cvilela.

- Khm, khm - nešto je kašljucalo iza mene - Lepa moja, hoćeš li da dohvatim ovog nesretnika i nahranim ga svojim bobicama? Više neće bockati ništa i nikoga... - šuštala je ogromna Tisa.

- Ali samo sam hteo da se nekako orijentišem, u konfuziji sam, od kako sam se probudio šuma više nije ista, a od mog saputnika ostalo je samo ovo - pokazah na luk i strele.

- Momče, to nikako nije razlog da bodeš, mogao si lepo da kucneš i pitaš šta te interesuje - rekla je Vrba. Bila je blaga i stara. Breza je i dalje cvilela. Tisa me gledala namršteno.

- Vi, vi znate šta se desilo ovde? Znate gde je poglavica Kameno Lice?

-Hmmm, da li znamo? - uvređeno je rekla Tisa. - Da li ti delujemo kao da nešto može da nam promakne? - rekla je i zaštitnički prebacila jednu ogromnu granu oko brezine krošnje. - Hajde draga, proći će, polako, samo diši duboko. Uplakala si zemlju i mravi su se razbežali, a i frizura ti se pokvarila, sve ptice su odletele iz nje...

- Stvarno??? Ko zna na šta ličim zbog ovog koji bocka po šumi!

Okrenuo sam se ka Vrbi. Smešila se toplo i podsećala me na moju baku. Bila je toliko drugačija od njih. Mala i pogurena, ali iznad svega nežna i zelena. Meni je pretila nova katastrofa: došlo mi je da kinem. To sam već duže vreme očekivao, a sad je bilo neizbežno. Odavno nisam spavao u šumi, malo sam nazebao. Nisam imao maramicu, a ako se ubrzo ne domognem nečega u šta bih mogao da kinem, desiće se užas.

- Sine, ja ću ti reći šta se desilo ovde sinoć tvom prijatelju. - rekla je Vrba.

Odjednom mi se više nije kijalo.