[A6quattro]

U periodima unutarnjih turbulencija iz podsvesti isplivavaju razni obrasci i traze kompatibilne uzroke u vanjskoj stvarnosti ne bi li energetski misaono-emotivni kolopleti uhvatili priliku za razresenje.
E sad, svi smo jednom, davno ili manje davno, dosli na svet na manje-vise slican nacin. Roditelji su nas zaceli i nakon devet meseci (kao sto nalaze zakon prirode) smo se rodili. Neki od nas su se dogodili, neki su bili planirani, a kod nekih je bilo “ako se dogodi”. U vecini glava, tu je kraj price o tome kako smo se rodili.
Medjutim, rodjenje nije uzrokovalo samo zacece, vec i sve ono sto su nasi roditelji u trenutku zaceca bili. Dakle, celi njihovi zivoti.
I ne samo to. Rodjenje je uzrokovala i mesecina, i pesma, i zagoreli rucak, i vriska lastavica na nebu iznad tamo neke katedrale. Mada zvuci kao besmislica, ova konstatacija je vrlo realna.
Povezujuci te besmislene uzrocno-posljedicne odnose, trebalo bi reci, naime, kako jedan dogadjaj moze imati neograniceni broj uzroka.
Dakle, ako se ne zadrzavamo iskljucivo na poznatim uzrocima pojedinih dogadjaja, ulazimo u zonu u kojoj kretanje lastavice na nebu iznad katedrale predstavlja jednako znacajan uzrok rodjenja kao i zacece.
Da romanticni par nije zastao i zagledao se u let lastavica, mozda tog popodneva seksa ne bi ni bilo. Par sekundi zastoja promenilo bi tok njihovih misli, njihovog razgovora, njihovog popodneva.
Ako bi, nezavisno o lastavicama, dete ipak zaceli - kolika je veroatnoca da bi se za oplodnju natecali isti spermiji?
Dakle, neki od nas su se dogodili, neki su bili planirani, a kod nekih je bilo “ako se dogodi”.
Koji su uzorci stvarnosti u podlozi? I ciji su sve zivoti jos od zacetka s nasim isprepleteni? Koja su vasa roditeljska iskustva?