[A6quattro]

Iako volimo da kazemo kako zivimo u modernom svetu koji se, uz to, brzo razvija, zacudjuje kako se neki negativni oblici ponasanja ponavljaju na perfidniji ili manje uocljiv nacin. Takav slucaj je diskriminacija na radnom mestu, koju posticu predrasude i stereotipi.
Diskriminacija je rec koju svako osudjuje, pa je samim tim i teze razumljivo da smo na razne nacine podlozni njenom uticaju. U vecoj ili manjoj meri. Bez obzira na to, ne moze se reci da ne ucimo na vlastitim greskama jer su istovremeno diskriminacija i predrasude u opadanju. Naprimer, prosli su dani predrasuda prema Jevrejima, izrazeni narocito u vreme nacisticke Nemacke, kao i lincovanja crnaca u Americi od strane Ku Klux Klana. Zene su pre smatrane manje vrednima, pa nisu imale ni pravo glasa, sto je danas karakteristicno jedino za najprimitivnije i najzabacenije delove sveta. Multikulturalnost, koja je pre bila nemoguca, pustila je koren po celom svetu, narocito u zapadnim zemljama. Rezultat je postignut, ali borba jos traje.

Brzi razvoj poslovanja donosi i novo plodno tlo za stereotipe i predrasude, te hranu za diskriminaciju. Neke zemlje, kao Australia, Amerika... donele su hrpe zakona kojima nastoje drzati na uzdi ovo osetljivo podrucje. Isli su toliko daleko da su odredili i sankcije za neprihvatljivo ponasanje prema osobama koje imaju duzu kosu ili prema osobama koje imaju preveliku telesnu tezinu. Medjutim, kad se pogledaju neki podaci, cini se da uz sav taj trud gube bitku.
Tako naprimer, mogli smo bezbroj puta videti na TV ili procitati u strucnim casopisima kako u prestiznim i samim tim bolje placenim poslovima dominiraju muskarci. Tako je, pre 10-ak godina u USA medju lekarima bilo samo 20 procenata zena. Nadalje, iako zene cine 46 procenata radne snage u toj zemlji, samo njih 10 procenata nalazilo se na celnim pozicijama u 500 najvecih americkih kompanija.Tragovi rasisticke americke proslosti, posebno izrazene prema crncima, vidljivi su jos i danas, pa visoko obrazovani crnac zaradjuje deset procenata manje od visokoobrazovanog belca. Pri izboru jos uvek u mnogim sredinama prednost pri zaposljavanju imaju belci. Analiticari tvrde kako je lista kompanija koje koriste razne vrste diskriminacije poduga i ukljucuje same stubove amerikog drustva. Medjutim, oni koriste sofisticirane metode, koje dodatno nastoje prikriti troseci milione dolara.

Kad je u najrazvijenijoj zemlji sveta diskriminacija u biti samo promenila formu, onda ne cudi da ona cveta u drugim delovima sveta. Predrasude nisu samo misljenje i verovanja, vec i stav kojim se izrazavaju osecaji kao sto su zadovoljstvo ili nesklonost. One se uglavnom odnose na pripadnike neke grupe. Uz predrasude gotovo uvek u paketu dolaze i stereotipi, sto bi se moglo opisati kao "slike u glavi" ili mentalne reprodukcije stvarnosti. One u stvari pojednostavljuju stvarnost generalizirajuci i iskrivljujuci osobine karakteristicne za neku grupu ljudi ili naroda.
Ljudi stereotipe stvaraju kada ne znaju previse o socijalnoj grupi, a istovremeno mogucnost da stvore te iste stereotipe nalazi se u cinjenici da se pripadnici druge socijalne grupe u stvari ne razlikuju previse od nas. To je jos jedan dokaz kako stereotipe ne treba shvatati zdravo za gotovo. Stereotipi se sire i ubrzanim razvojem medija, narocito putem reklama. Mnogi bi se mogli prepoznati u sledecem primeru. U sklopu istrazivanja o stereotipnom ponasanju u jednoj americkoj kompaniji, direktor marketinga je nakon odgledane seksistike TV reklame, zenu na intervjuu za posao procenio kao nekompetentnu, istovremeno ne zapamtivsi vazne podatke iz biografije vec samo njen izgled.

Svojevremeno su svetski mediji pisali o diskriminaciji zena na radnim mestima u Ukrajini, njihov primer bi se bez problema mogao preslikati i bilo gde , pa i u Srbiju. Ukrajinska su preduzeca i drzavne ustanove pri trazenju novih radnika preferirala zaposljavati muskarce, sto je bilo navedeno i napismeno u oglasima. One zene koje bi ipak dosle na intervjuu iskljucivane su iz izbora zbog svog bracnog stanja kao i zbog starosti, bez obzira sto su strucnoscu zadovoljavale sve trazene uslove. Samim tim prisiljene su prihvatati manje atraktivne i losije placene poslove. Ovo su zaista slucajevi koji se dogadjaju svugde, samo je izgleda u Ukrajini u jednom momentu broj tih slucajeva dostigao kriticnu masu, te su mediji reagovali. Iskorenjivanje takvog ponasanja je ocito nemoguce, ali o smanjivanju se moze razmisljati. Gore navedeni primer, osim seksizma, sadrzi jos jedan sirom rasprostranjen oblik diskriminacije. Starosna diskriminacija se manifestuje u nepozeljnosti zaposljavanja starijih osoba, sto je cesci slucaj, ili zaposljavanja mladjih osoba, sto je redji slucaj. Kao razlozi nezaposljavanja starijih osoba mogu se navesti - novac, strah i predrasude. Zaposleni s dugim radnim stazom i iskustvom razumljivo i vise kostaju, te je poslodavcu u tom slucaju prihvatljivije uzeti nekog mladjeg. Uz to postoji strah menadzera kako ce starije osobe tesko prihvatiti nekog mladjeg pretpostavljenog. Najcesca predrasuda u ovom slucaju je da se starije osobe ne zaposljavaju kako bi se radna snaga odrzala sto agilnijom i azurnijom. Australia je, recimo, regulisala i ovakve slucajeve, pa je zakonski zabranjeno bezrazlozno odbiti kvalifikovanu osobu stariju od 40 godina. Druga je prica koliko je odbijanje, samo zbog starosti, na sudu dokazivo.

Postoje i mnogi drugi oblici diskriminacije na poslu, a najcesci su, osim vec spomenutih, oni prema osobama s poteskocama u razvoju, prema osobama razlicite polne orjentacije, prema pripadnicima odredjenih naroda, manjina. Lista je duga, ali posledice su uvek negativne. Dokazano je da diskriminacija putem stereotipa i predrasuda utice na povecanje krvnog pritiska te moze smanjiti efikasnost u poslovanju. Posledica je takodje i promena ponasanja i socijalne percepcije. To vredi za svakog, ali posebno za zene i pripadnike manjinskih nacionalnih grupa zato sto o njima postoji najvise stereotipa. Otezavajuce je sto su stereotipi i predrasude duboko usadjeni u svakom od nas jer su obicno nauceni i prihvaceni u detinjstvu. Ipak, iako znamo da niko na njih nije imun, ocito je da ih uz napor i razotkrivanje mozemo redukovati. Najjednostavnije je posluziti se empatijom prema pripadnicima druge grupe ili, drugim recima, pokusati se osvrnuti oko sebe i sagledati dogadjanja i iz njihove pozicije.