Ja u principu verujem da je ustavna monarhija najbolji politicki sistem. Za to ima mnogo dokaza u danasnjem svetu. Monarh je isto sto i domacin u kuci. Pogotovu u kuci gde zivi mnogobrojna porodica. Sa ustavnom monarhijom se izbegava mogucnost da neki predsednik postane samovoljni diktator, posto u takvoj drzavi ni nema "predsednika" nego Prvog ministra medju ministrima a to je osoba koja je lider partije koja je dobila najvise glasova naroda na slobodnim izborima. U svakom nesporazumu izmedju partija koje sacinjavaju vladu, monarh moze, ako se za to pokaze potreba, da donese odlucujucu odluku koju moraju da postuju svi. Ta odluka je u interesu naroda a ne neke partije ili stranke, posto po ustavu, monarh je neutralan i ne pripada ni jednoj partiji. Istovremeno, svaki zakon koji se donese mora biti pregledan i odobren od monarha, sto opet znaci da taj zakon mora biti u interesu naroda a ne vladajuce partije.
Moj problem je sto ja ne mogu da vidim da bi Nj. K. V. Aleksandar II mogao u potpunosti da izvrsava duznosti koje bi imao u slucaju da on postane sledeci kralj Srbije. Ja nemam utisak da je njemu Srbija "na srcu", zato sto je tek kada je Jugoslavija pocela da se raspada poceo da uci Srpski jezik! Dotle nije nasao za shodno da uci jezik naroda na ciji presto hoce da sedne. To je, po mom misljenju, znak oportunizma a ne znak ljubavi prema jednom narodu. Cuo sam jos da ni njegova deca, srpski princevi, ne govore Srpski (ne znam da li je to tacno). A imati domacina kuce koji ne moze da se cisto sporazumeva sa svakim clanom svoje porodice nije bas znak da je ta porodica u dobrim rukama.
