[Mish]

Prošla. I mala i velika matura.
Znate, ja sam još ona generacija koja je malu maturu slavila po diskotekama. Elem, moja davnih dana beše u diskoteci Točak (stari Točak, ne ovaj vaskrsli nedavno). Beše četvrtak (pazi, znam i datum: 07. jun) Svi osmaci tamo. Puštali su se zabavnjaci. Hitovi: U2, Prljavo kazalište, Azra i tek izašli čini mi se drugi album Crvene jabuke. U dva sata fajront. A onda, onako svi peške iz Pezosa na Bulevar gde smo divljali dok nije došlo vreme da probudimo roditelje da odu na posao (reči moje majke kada me je videla na vratima: Pa, dobro jutro ćer'o). Zapravo, mislim da smo se toliko derali da ne samo da tu noć nisu spavali naši roditelji nego nisu spavali svi stanari te grupe zgrada. I tako, došli smo kući u pola sedam ujutru a počeli smo se zvrckati telefonom u devet (naravno, da se istračare utisci). U pola jedanaest skupljanje kod drugarice u stanu, pa sastajanje sa ostalim grupama koji su se skupljali kod nekih drugih opet na istom Bulevaru i odlazak u školu (popodnevna smena). Mislim da ni nastavnici nisu očekivali da nam taj dan drže nastavu. Dakle, imali smo šest časova vrlo životne nastave na dvorištu sa povremenim odlascima "iza boravka" na puš-pauze.
A onda su došla neka ružnija vremena koja su čini mi se kulminirala upravo te godine kada se trebala slaviti velika matura. Elem, restoran na Ribarcu, za večeru je od matorih trebalo iskamčiti cele 4 marke (da, to je bila cena maturske večeri), ali nismo imali za piće koje nije ulazilo u konzumaciju. Tako smo mi, damice, pored svečane garderobe imali i jaaako velike tašne u kojima smo čuvali dovoljne količine pića. A trebalo nam je i nešto jače od tog pića kada smo iste večeri po milioniti put čuli od ZvezdeFolkaNovogSada kako zapeva "Umirem, umirem majko". U jednom momentu sam stala ispred nje i rekla "Umreću ja ako još jednom čujem tu kaznu za uši.".
Eto. Mislim da bih još jednom rado proslavila malu maturu, na isti način i u istom okruženju. Veliku? Pa, nisam sigurna.