Čuj, da li sam imala?
Prošla i mala i velika, a i apsolventsko veče (koje mu dođe opet kao neka matura
al' tu je već prošlo tinejdžersko doba).
Mala matura bila pre Hrista (a ja još dala sebi za pravo da se oglasim u tinejdž kafiću).
Imam snimak na video kaseti, sreća što ga moji nisu prebacili na DVD pa sad nemamo gde da gledamo tu kasetu.
Crk'o video rekorder još odavno, a nikome ne treba, pa niko neće ni da ga nosi na popravku.
Elem, ono su komedije bile, majke mi... Piče neki narodnjaci u nekom restoranu, mi - klincoderi koji pojma sa životom nemaju... Svi se nešto namontirali pa poziraju. Imam neke slike sa te male mature i odvalim od smega svaki put kad ih vidim...
Jedna ekipa kao plače što se rastaju iz osnovne škole, a sutra svi bili u gimnaziji u istom odeljenju.
Ja nisam bila preterani sentimentalac.
Sa mature u srednjoj sam bukvalno pobegla.
Opet ista scena, piče narodnjaci, ali ovog puta neki urbani...
Mi više nismo u restoranu, nego nas odveli u neku svečanu salu nekog hotela.
Bila sam tamo možda sat ipo vremena, žali bože para koje sam dala, i nakon toga zapalila negde u grad u zezanje. Čak nemam ni snimak te večeri, a i šta će mi kada me nigde nema na snimku.
Imam neke slike, ali mi one nisu toliko smešne kao ove sa male mature... ali svejedno izgledam sebi kao da to uopšte nisam ja.
A ni na ono apsolventsko veče nisam otišla, mada sam tu zaista planirala, zbog neke loše organizacije.
Eto, to su moje uspomene na maturu... Vlado, sad vidiš šta te čeka. Nadam se da tvoja matura neće biti šindrlike-tandrlike tipa.
