[HLEBmaster]

GENETSKI INZENJERING

KLONIRANJE U SLUZBI LECENJA

Svetski priznati strucnjak dr Miodrag Stojkovic odgovorio je svim oponentima kloniranja da on kao lekar i medicinski istrazivac ne moze da propusti priliku da uradi nesto za izlecenje teskih bolesti - ako ta prilika vec postoji

Pise: Gordana JOCIC

NA Medicinskom fakultetu u Kragujevcu prosle nedelje uprilicen je neuobicajen dogadjaj za ovu sredinu - gostovanje jednog ekskluzivnog svetskog medicinskog istrazivaca, kome neki predvidjaju i Nobelovu nagradu, i to upravo u trenutku kada se ono sto on radi nalazi u zizi svetske medijske paznje.

Dr Miodrag Stojkovic je prijatan, mladolik covek od 40 godina. Rodjen je u Leskovcu 1964. godine. Zavrsio je Veterinarski fakultet u Beogradu 1990. i odmah se zaposlio u kompaniji "Zdravlje" iz Leskovca, gde je ostao samo godinu dana. Nakon toga odlazi u Nemacku i 1993. godine postaje asistent na Univerzitetu u Hamburgu, a 1996. godine stice titulu doktora nauka. Ozenjen je Nemicom.

Nedavno je u polemici koju je vodio sa jednim doktorom iz Srbije, a koji je pokusao da mu ospori kvalifikacije, napisao: "Ja jesam radio, doktorirao i habitirao u Minhenu na katedri za molekularno stocarstvo i biotehnologiju, ali u oblasti embriologije i celije, i to nema nikakve veze sa stocarstvom...
Od oktobra 2002. godine radi u Engleskoj, na Medicinskom fakultetu u Njukastlu, vodi tim koji se bavi kloniranjem ljudskih embriona, dobijanjem maticnih celija iz kloniranih ili oplodjenih embriona i diferenciranjem embrionih maticnih celija.

- Sve su to naucni projekti na kojima rade moji studenti, junior i senior saradnici. Nemam sefa na cijim projektima radim, ja odredjujem projekte i vodim ih. Moj sef je ujedno direktor celog centra/instituta, a ja sam njegov zamenik... Od maja ove godine postacu profesor embriologije i biologije maticne celije na Univerzitetu u Njukastlu, zbog mojih naucnih radova i dostignuca, kaze dr Stojkovic.

To cime se bavi nazvao je "sansom da se promeni medicina koriscenjem celijske terapije". Krajnje pojednostavljenim jezikom i potpuno jasno cak i najobicnijem laiku (gotovo kao da daje za pravo Vladimiru Glisinu, pioniru srpske genetike, koji tvrdi da "kloniranje nije nikakva nauka nego zanat, vesta ruka mikrohirurga, studentska vezba"), dr Stojkovic je na predavanju u Kragujevcu objasnio sta to njegov tim konkretno radi, prikazujuci ujedno i jednu video simulaciju celog procesa.

Sustina je da se oni uglavnom koriste embrionima celijama dobijenim u klinikama koje se bave vestackom oplodnjom, a ponekad i onim ranije kloniranim, koje se nalaze u banci takvih celija, koja postoji u blizini Londona. U maticnim embrionim celijama postoji genetski materijal, koji, po recima dr Stojkovica, jos "nije doneo odluku" da li ce "spontano preci" u nervne, srcane ili kakve druge celije. Timovi za kloniranje im prakticno "pomazu" u donosenju te odluke hraneci ih hormonima rasta, kao i vitaminima, proizvodeci u ovom trenutku cetiri linije (osim srcanih i nervnih, proizvode se i celije jetre, kao i one koje imaju veze sa okom), a upravo se ovih dana u Njukastlu "osvaja proizvodnja" celija pankreasa.

Koriscenje viska embriona

U terapeutskom kloniranju zamisao je da se iz ovakvih embrionih celija otkloni prvobitni genetski materijal i ubrizga novi, koji bi mogao da se izlaze raznim istrazivanjima "u plasticnoj solji", a potom, kad se dobiju zadovoljavajuci rezultati, tako proizvedene celije mogle bi da zamene bolesne, cime bi se mozda nasla resenja za neke teske bolesti ili njihove posledice, od dijabetisa i raznih vrsta paraliza do Alechajmerove i Parkinsove bolesti. Ovde se jos uvek ne govori o kloniranju celog coveka, protiv cega je i sam gost iz Njukastla.
U nastavku je dr Stojkovic istakao da svaka vrsta kloniranja trenutno izaziva eticke, religijske i politicke konfrontacije. Protivljenja se, pre svega, zasnivaju na pitanju ima li zivota u embrionim maticnim celijama. Narocito hriscanske konfesije odgovaraju da - ima, i to od prvog dana oplodnje i prve celije (suprotno jevrejskoj religiji, po kojoj zivot pocinje cetrdesetog dana, i muslimanskoj - 120. dana), dok na Univerzitetu u Njukastlu smataju da zivot u njima pocinje tek cetrnaestog dana, kada se razvojem stize do nervnih celija (zacetka kicme u embrionu). Ovakvo tumacenje, sa kojim se, uzgred receno, slaze i Anglikanska crkva, i dovelo je do toga da se u Velikoj Britaniji odobri istrazivanje samo na embrionima mladjim od 14 dana, a svi stariji se unistavaju, cime je ova zemlja postala jedna od najliberalnijih u svetu po ovom pitanju, a svakako najliberalnija u Evropi.

Neki od onih koji su se posle dr Stojkovica javljali za rec rec navodili su, medjutim, da postoje i deklaracije koje su potpisali lekari sveta u kojima se insistira na prvom danu, a o tome ce uskoro raspravljati i Ujedinjene nacije, koje ce razmotriti predlog o globalnoj zabrani bilo kakve vrste kloniranja. Zabrana se, ipak, ne ocekuje, a u biznisu nastrojenoj Americi otislo se cak dotle da su stampane i gradjanima podeljene obveznice, kojima i oni ucestvuju u finansiranju ovakvih istrazivanja.

Prikazana je i svetska mapa kao ilustracija zemalja u kojima je dozvoljen ovakav geneticki inzinjering i u kojima je on strogo zabranjen, cak i kaznjiv zatvorom. U Evropi najliberalnija je Velika Britanija, a uz nju su Spanija, Francuska, Svedska, Svajcarska , cak i Rusija, Madjarska i Grcka, dok je kloniranje strogo zabranjeno u Nemackoj, Italiji, Poljskoj... U Australiji su za, a u Americi, kako rece dr Stojkovic, pristalice Dzordza Busa protiv, a demokrate za.
Srbija je na listi onih koji se trenutno protive terapeutskom kloniranju. Na pitanje iz publike, da li je njegovo gostovanje u Srbiji kampanja da se ovakvo misljenje promeni, stigao je odgovor od organizatora da je u Srbiji upravo u proceduri usvajanje zakona koji zabranjuje ovu vrstu genetickog inzinjeringa i da je i ovo pokusaj da se o tome bolje obavesti i razgovara, ali se niko od onih koji kreiraju taj zakon, a pozvani su na tribinu, nije i pojavio. Iako nije bilo narocitih polemickih tonova, gost iz Njukastla sam je inicirao nekoliko problematicnih pitanja koja se vezuju za terapeutsko kloniranje.
Obrazlazuci zasto je on licno za istrazivanja na maticnim embrionim celijama, rekao je da se vecina njih, koja se dobija prilikom postupka vestacke oplodnje zena, prirodnih nerotkinja, unistava, odnosno da se samo dve-tri vracaju u zeninu matericu, a sedam ili osam unistavaju, te da ih je bolje ovako iskoristiti. To je posebno podvukao, tvrdeci da sa ove tribine svi treba da ponesu kuci pitanje: da li je eticki koristiti visak embriona u naucne svrhe? Oponenti su smatrali da je postojanje viska embriona vise argument protiv vestacke oplodnje nego za kloniranje, sto je dalje izazvalo negodovanje onih koji smatraju da je rasprava o ispravnosti vestacke oplodnje okoncana pre 10 godina u korist ove "tehnike", kao i da je rec o klasicnom, crkvenom osporavanju razvoja nauke.


Rizici kloniranja

Doktor Stojkovic je naglasio da se za svako istrazivanje na oplodjenim maticnim celijama trazi i dobija dozvola roditelja od kojih one poticu, a oponenti, opet, da roditelji sa lakocom daju dozvole i za abortus. Njegov kljucni argument bio je da on kao lekar i medicinski istrazivac ne moze da propusti priliku da uradi nesto za izlecenje teskih bolesti, ako ta prilika vec postoji, te da otuda proistice njegov izbor da se ovom oblascu i bavi. Jedan broj komentara bavio se cinjenicom da su i druga naucna dostignuca zloupotrebljena u krive svrhe - atomska energija, na primer, odnosno da nista nije pre upotrebe nije dobro ili lose.
U rizike terapeutskog kloniranja dr Stojkovic je ubrojao pre svega rizik da se ne krene u preuranjeno koriscenje ove terapije, pre nego sto se prouce sve moguce posledice. (Poznato je da maticne celije iz kostane srzi kad "podivaljaju" mogu da dovedu do raka.) Genetska terapija, po njegovim recima, vec sada je hit, i moze da se komercijalizuje, ili da se upotrebi vise za dobrobit farmaceutskih kuca nego li za dobrobit pacijenata. S druge strane, farmaceutske kuce imaju i razloga da zaustave ova istrazivanja jer ona, primera radi, mogu da dovedu u pitanje potrebu za koriscenjem nekih postojecih lekova, poput insulina. Osim toga, prilikom ovih istrazivanja proizvode se i, kako bi se uprosceno reklo, genetske linije sa greskom, koje se takodje pothranjuju u pomenutoj banci celija nedaleko od Londona.
Govoreci o reproduktivnom kloniranju, odnosno kloniranju celog coveka, dr Stojkovic je pricao o iskustvima sa kloniranjem zivotinja, poput one kada je umesto zivotinje od 30 kilograma dobijena zivotinja od 100 kilograma. Njegovo je misljenje da ne postoji medicinska potreba za kloniranjem celog coveka, te da zbog toga to treba zabraniti. Pri tome je istakao da klon nikada ne moze biti identican drugom coveku, kao sto se to vidja na filmovima.
Takodje je istakao da jos nije izvrsena nijedna transplatacija kloniranih celija na coveka, te da i u ovom smislu tek predstoje istrazivanja.