SVE BOJE SVETA
Čudan je ovaj svet u meni
kad se od lišća zazeleni
ili poplavi kao svila
od dečije kose i ptičjih krila.
Čudan je ovaj svet u meni
kad sve požuti i porumeni.
Van mene dosta boja živi.
Van mene katkad svet i posivi,
ili se smrači i naoblači.
Dobro je zato što postoje
i ove moje lepše boje.
I neki osmeh sunčan i plah.
I vetar nečujan kao dah.
Pa sve kad trne
i sve kad svene,
kad tmurno izgleda svet oko mene,
u meni živi sto vatrometa
nekakvog šarenijeg i lepšeg sveta.
Ponekad želim da podelim
moje rumeno sa gradom celim,
i moje belo sa žutom travom,
i moje žuto sa noći plavom,
i moje plavo sa rekom snenom…
Jedino čuvam ono zeleno
za neke oči što nisu moje,
al iz njih rastu,
odavno rastu
sve druge oči i druge boje.