Dobri sagorevaci masti - taman za posle praznika
Poznata muka: višak masti u organizmu. Bilo da su u vidu omraženih masnih naslaga na bokovima, zadnjici, stomaku ili na drugim mestima, bilo da se talože po krvnim sudovima i povecavaju rizik od infarkta. Jasno je: viška masnoca treba se otarasiti - a evo i neke hrane koja vam može pomoci u tome i saveta kako da je upotrebite.
Cvekla: pospešuje rad metabolizma i protok žuci, a to je veoma važno za sagorevanje masti. Gvožde i folna kiselina, koji se nalaze u cvekli, snižavaju nivo masti u krvi, tako da se ne taloži na krvnim sudovima. Nije loša ideja da sok od cvekle pomešate sa sokom od pomorandže - vitamin C pospešuje dejstvo gvožda.
Surutka: u njoj je jako veliki sadržaj vode, a sadržaj kalorija i masti je vrlo mali. Pored vode, surutka sadrži veliku kolicinu kalijuma, kalcijuma, belancevina i vitamina B2, a sve to pospešuje razgradnju masti, a uz to jaca i imunološki sistem. Surutku možete naci u svim bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane, a može se naci i surutka u prahu, koja se pomeša sa vodom.
Celer: usled visokog sadržaja etericnih (veoma zdravih!) ulja, celer ima veoma specifican, veoma jak ukus. Zbog etericnih ulja i jakog ukusa, celer ubrzava varenje i razmenu materija u organizmu; pored toga, celer sadrži i kalijum, koji podstice izlucivanje tecnosti. Koren celera se cesto koristi za spremanje supa i sosova, a može da se jede i svež - recimo, kao salata od celera.
Ananas: ima veoma važno i korisno dejstvo na organizam. Sadrži bromelin, važan enzim koji podstice razmenu materija i razgradnju masti. Ovo voce podstice i izlucivanje tecnosti iz organizma, cime se zatežu vezivna tkiva (zato je, izmedu ostalog, odlican u borbi sa celulitom). Enzim bromelin je aktivan samo u svežem vocu; komadici i kolutovi ananasa iz konzerve takode sadrže veliku kolicinu vitamina i narocito su korisni ako se jedu sa jogurtom.
Đumbir: pikantni koren koji sadrži veliku kolicinu etericnih ulja koja podsticu rad žuci, a samim tim i razgradnju masti i izlucivanje štetnih materija iz organizma. Enzimi iz dumbira pospešuju varenje. Jedan od nacina upotrebe dumbira jeste da iseckate 10-20 grama dumbira, prelijete ih vrucom vodom ili surutkom i popijete.
Vitamin C: najcuveniji kao "vitamin protiv prehlade", takode dosta potpomaže sagorevanje masti. On podstice proizvodnju hormona koji utice na to da se masnoca brže pretvara u energiju. Vitamin C se najviše može naci u kiviju, limunu, grejpfrutu, paprikama, brokoliju i šipku. Posebno dejstvo vitamin C imace nocu, i to u kombinaciji sa belancevinama. Zato može da bude dobra "fora" da pred spavanje popijete cašu surutke ili mleka u koje cete dodati nekoliko kapi soka od limuna.
Cerealije: lešnici i žitarice u sebi sadrže veliku kolicinu magnezijuma, koji u telu podstice razmenu materija. Tako se povecava potrošnja energije, pa mast ne uspe da se zadrži u organizmu.
Kiseli kupus: pored velike kolicine vitamina C, cije smo dejstvo na sagorevanje masti vec opisali, kiseli kupus je bogat i mlecnim kiselinama, koje su važne za prirodnu floru u crevima. Zato kiseli kupus pospešuje varenje i izlucivanje štetnih materija iz organizma. Slicno dejstvo ima i rasol, koji može da se pije i u kombinaciji sa vocnim sokovima.
Biber: pomaže vec samim tim što je ljut - cim pojedete nešto ljuto, postane vam toplo, a to podstice razmenu materija i cirkulaciju i otvara pore. Sve to ubrzava razgradnju masti. Slicno dejstvo imaju i kari, cili i paprika - plus, svi ovi zacini zdraviji su od soli (koja, zbog natrijuma, zadržava vodu u organizmu).
Papaja: egzoticno voce bogato aktivnim sastojcima. Osim vitamina C, sadrži i enzim papain, koji podstice varenje i razmenu materija, što vaše telo oslobada od štetnih sastojaka. Zrela papaja je žute boje; ne treba je držati na temperaturi nižoj od sedam stepeni. Sece se po sredini i iz nje se vade koštice.