[Nennad]

Masoni uživaju u uzajamnom druženju
Lepo je provoditi vreme sa ljudima kojima možete potpuno verovati, a većina Masona upravo to nalazi u svojim ložama. Mada se mnogo vremena provedeno u ložama posvećuje delima milosrdja ili poukama o samousavršavanju, mnogo je posvećeno i drugarstvu. Lože organizuju izlete, putovanja i mnoga druga dogadjanja za čitavu porodicu. Jednostavno rečeno, loža je mesto da se tu provede vreme sa prijateljima.

Za same članove postoje dva osnovna oblika sastajanja. Prvi je nešto što bismo mogli nazvati poslovnim sastankom. Za otvaranje i zatvaranje skupa, postoji ritual čija je svrha da nas podseti na one vrline za koje se očekuje da ih se pridržavamo. Potom se čitaju zapisnici; glasa se o prijemu (molbama ljudi koji žele da se pridruže bratstvu); planiraju se dobrotvorne delatnosti i druge aktivnosti lože; razmenjuju obaveštenja o članovima (koji se nazivaju "Braćom" u većini bratstava) koja su bolesna ili im je potrebna neka druga pomoć. Drugi oblik sastajanja je kada neko pristupa bratstvu - i onaj kada se dodeljuju "stepeni".

Šta je to stepen?
Stepen predstavlja položaj ili nivo članstva. Propisan je poseban ritual kojim član dobija svoj položaj u članstvu. Postoje tri, zvana Učenik, Pomoćnik i Majstor Mason. Kao što možete primetiti, ova imena su prostekla iz starih zanatlijskih cehova. Kada bi u Srednjem veku neko počeo da uči zanat, recimo zlatarski ili drvodeljski, prvo bi bio učenik. Kao učenik, bio je podučavan alatima i osnovama zanata. Kada bi dokazao svoju veštinu postajao bi Pomoćnik, a pošto bi iskazao izuzetnu sposobnost postajao bi Majstor zanata.

Stepeni su neka vrsta pozorišne predstave u kojoj učestvuje kandidat. U svakom stepenu se koriste simboli za podučavanje, kao što se to činilo u predstavama Srednjeg veka i kao što se to čini u mnogim pozorišnim predstavama danas. (O simbolima ćemo govoriti malo kasnije.)

Masonski stepeni poučavaju velikim životnim lekcijama - važnosti časti i čvrstine karaktera, o tome da treba biti osoba u koju se drugi ljudi mogu pouzdati, o tome da svako poseduje svoju duhovnu prirodu onako kao što poseduje fizičku ili animalnu, o važnosti samokonotrole, o znanju da se voli i bude voljen, o znanju da se čuva tajna o onome što su vam drugi ispričali tako da vam se oni mogu "otvoriti" bez straha.

Zašto je Masonstvo tako "tajanstveno"?
Ono ustvari uopšte nije "tajanstveno" iako katkad uživa takvu reputaciju. sasvim je sigurno da Masoni ne prave neku tajnu od toga da su pripadnici bratstva. Nosimo prstenje, dugmad za košulje i kravate sa masonskim znacima kao što su ugaonik i šestar, najpoznatiji masonski znaci koji, posebno, podsećaju na davne početke bratstva u kamenorezačkom zanatu. Masonske zgrade su, obično, sasvim jasno označene i često im se adrese mogu naći u telefonskom imeniku. Aktivnosti lože nisu tajna, naročito ne u manjim gradovima, a mnoge lože imaju i svoje publikacije, kao i posebne adrese na Internetu, dostupne svima. Ali postoje neke masonske tajne i možemo ih podeliti u dve kategorije.

Prva je način na koji se čovek može identifikovati kao Mason - hvatovi i lozinke. Razlozi zašto ovo čuvamo za sebe su očigledni. Poznati su mnogi beskrupulozni pojedinci koji su pokušali da se predstave kao Masoni u nameri da dobiju pomoć pod lažnim izgovorom.

Drugu kategoriju je teže objasniti, jer je to ono što Masoni uobičajeno podrazumevaju kada govore o "masonskim tajnama". To su tajne zato što se o njima bukvalno ne može govoriti, ne mogu se iskazivati rečima. One izražavaju onu promenu koja se u čoveku zbiva kada uistinu prihvati odgovornost za sopstveni život i, u isto vreme, istinski odluči da je prava sreća u pomaganju drugima.

To je divno osećanje, ali jeste nešto što ne možete jednostavno objasniti drugome. I to je razlog zašto pokatkad kažemo da se masonske tajne ne smeju (ili pre "ne bi trebalo") izricati. Pokušajte nekome tačno objasniti šta osećate kada promatrate divni zalazak Sunca, ili kada slušate muziku, recimo nacionalnu himnu, koja razbudjuje stare uspomene i razumećete šta želimo reći.

U svetu su postojala mnoga tajna društva a naročito su bila u modi krajem XIX i početkom XX stoleća. Bilo ih je bukvalno na stotine i mnogi ljudi su pripadali ne samo jednom od njih. Mnoga su bila uobličena po ugledu na Masonstvo, i mnogo su polagala do svojih "tajni". Slobodno zidarstvo je medju njima uživalo veliki ugled. Ali ako je Masonstvo tajno društvo, onda ono predstavlja najgore čuvanu tajnu na svetu.

Da li je Masonstvo religija?
Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Ne.

Mi koristimo ritual pri našim okupljanjima i pošto uvek postoji oltar ili sto na kojem je Knjiga Svetog zakona otvorena dok se sastaje loža, neki ljudi su pobrkali Masonstvo sa religijom, ali ono to nije. To ne znači da religija ne igra važnu ulogu u Maosntvu - ona igra izuzetno važnu ulogu. Osoba koja želi da postane Mason mora verovati u Boga. Nijedan ateista ne može postati Mason. Sastanci se otvaraju molitvom, a Mason se podučava da se, pre nego što započne ikakav važan poduhvat, pomoli za božanski savet i vodjstvo. Ali to još uvek ne čini Masonstvo "religijom".

Ponekad ljudi brkaju Masonstvo sa religijom zato što neke masonske gradjevine nazivamo "hramovima". Ali to činimo u onom istom smislu u kojem se zdanja u kojima se nalaze sudovi ili fakulteti nazivaju "hramovima pravde" ili "hramovima obrazovanja". Masonstvo kao ni sudstvo ili obrazovanje nisu religije samo zato što se njihovi pripadnici okupljaju u "hramovima".

Onaj koji veruje u vrednost obrazovanja može ga, na razne načine, potpomagati. Može misliti da nijedan čovek ili žena ne može bez obrazovanja biti potpuna ni celovita ličnost niti da potpuno iskoristi sve svoje mogućnosti. Može ohrabrivati studente da ostanu na studijama i pomagati obrazovne ustanove.

Ali postoji nešto što takva osoba neće činiti. Neće podučavati. Neće podučavati druge u koju školu da idu. Neće im govoriti šta bi morali da studiraju ili koju temu moraju da obrade za diplomski.

Masoni shvataju važnost religije u mnogo čemu na sličan način. Masonstvo podstiče svakog Masona da bude aktivan u onoj religiji i crkvi koju je sam odabrao. Masonstvo podučava da je bez religije čovek sam i izgubljen i da bez religije nikada neće ostvariti svoje pune mogućnosti.

Ali Slobodno zidarstvo ne podučava ljude kojoj religiji treba da pripadaju niti načinu na koji će je poštovati. Ovo je pitanje pojedinca i Boga. On to mora rešavati na mestu na kojem odaje poštovanje Bogu, ne u svom bratstvu. A Masonstvo je bratstvo, nije religija.


Šta je masonska Biblija?
Biblija je vrlo popularan dar medju Masonima i često se poklanja Masonu kada stupi u ložu ili u nekim drugim posebnim prilikama. Masonska Biblija je knjiga koja se nimalo ne razlikuje od Biblije, sa posebnom stranom na početku na kojoj je zapisano ime osobe koja je dobija i prilika u kojoj je darovana. Ponekad postoji poseban indeks koji pokazuje gde se mogu pronaći oni delovi Biblije koji se citiraju u masonskom ritualu.
Ako Masonstvo nije religija, zašto koristi ritual?
Mnogi od nas odmah pomisle na religiju kada god pomisle na ritual, ali ritual se koristi na svakom životnom području. On je u tolikoj meri deo nas da ga jednostavno ne primećujemo. Ritual jednostavno znači da se neke stvari svaki put rade na manje više isti način.

Skoro sve školske priredbe, naprimer, počinju na isti način, tako što se upravnik škole ili neka druga važna ličnost obrati okupljenima i zamoli ih za pažnju. Potom hor peva pesme. To je ritual.

Skoro svi poslovni sastanci različitih vrsta počinju čitanjem zapisnika sa prethodnog sastanka, prvo se bave starim poslovima, potom prelaze na nove. To je ritual. Postoje i pisana uputstva kako se uspešno vodi poslovni sastanak. I to je knjiga rituala koja se koristi u svakodnevnom životu.

Postoje društveni rituali koji nam govore kako da se susrećemo sa drugima (stiskamo ruke), kako se vodi razgovor (čekamo da neko završi pa tek onda mi govorimo), kako da kupimo karte za koncert (prvo čekamo u redu i ne guramo se ispred onih koji su već bili prvi). Bukvalno je na stotine sličnih primera i svi oni predstavljaju rituale.

Masonstvo upotrebljava ritual pošto je to delotvoran način da se poučavaju važne ideje - vrednosti o kojima smo ranije govorili. I on nas podseća na to gde smo, kao što ritual poslovnog sastanka podseća ljude gde su i šta se od njih očekuje da čine.

Masonski ritual je vrlo bogat pošto je tako star. Razvijao se kroz stoleća da bi u sebi sadržavao divan jezik i ideje izražene kroz simbole. Ali nema ničeg neobičnog u korišćenju rituala. Svi mi to činimo svaki dan.

Zašto Masonstvo koristi simbole?
Svi svakodnevno koristimo simbole, upravo kao što koristimo rituale. Činimo to da bismo brže komunicirali. Kada u saobraćaju vidimo znak "stop" znamo šta on znači i to mnogo brže nego što ćemo pročitati samu reč "stop". Krug i crta znače "ne čini to" ili "to nije dozvoljeno". U stvari, upotreba simbola predstavlja verovatno najstariji način komunikacije i nastariji način podučavanja.

Masonstvo simbole koristi iz istog razloga. Neki položaj "ugaonika i šestara" predstavlja najviše korišćen i najpoznatiji simbol Masonstva. Na izvestan način, ovaj simbol je vrsta zaštitnog znaka bratstva, kao što je to "zlatni luk" za Mek Donaldsove restorane. Kada na zgradi vidite ugaonik i šestar, znate da se tu okupljaju Masoni.

I, poput svakog simbola, on ima svoje značenje.

Ugaonik simbolizuje stvari na zemlji i takodje simbolizuje čast, postojanost karaktera, istinoljubivost i druge načine kojima bi trebalo da se odnosimo prema ovom svetu i ljudima na njemu. Šestar simbolizuje stvari duha, značaj dobro vodjenog duhovnog života i, takodje, značaj samokonotrole - držanja samog sebe u granicama. Slovo "G" predstavlja geometriju, nauku za koju su drevni verovali da najbolje otkriva slavu Boga i Njegovih dela na nebu, a takodje predstavlja i Gospoda, koji mora biti u središtu svih naših misli i napora.

Značenje najvećeg broja drugih masonskih simbola je takodje očigledno. Na primer, čekić nas podučava značaju samokontrole i samodiscipline. Peščani sat nas uči da vreme stalno prolazi i da ne bismo smeli odlagati važne odluke.

Znači, Masonstvo je obrazovanje?
Da. Na istinski način, obrazovanje je u središtu masonstva. Njegov značaj ističemo već dugo. Još u Srednjem veku, škole su se održavale u ložama kamenorezaca. Morate mnogo znati da biste sagradili katedralu - geometriju, gradjevinsko inženjerstvo, kao i matematiku, samo da biste gradnju počeli. A ovo obrazovanje nije bilo lako dostupno. Sve postojeće škole i učilišta su ljude spremale za karijeru u crkvi, ili za prava i medicinu. Kamenoresci nisu poticali iz aristokratije. Zato su morali da u ložama nauče neophodne veštine i znanja. Odatle potiče privrženost Slobodnog zidarstva obrazovanju.

Ona se nastavila do danas. Ne treba zaboraviti da je jedan od prvih ljudi koji su kod nas insistirali na značaju obrazovanja za čitav narod bio Dositej Obradović, pripadnik slobodnog zidarstva. Širom sveta, Masoni danas pomažu obrazovne ustanove, akcije za opismenjavanje i čine sve što mogu da svaka osoba, bila odrasla ili dete, stekne najbolje moguće obrazovanje.

A Masonstvo potpomaže stalno obrazovanje i intelektualno napredovanje svojih članova insistirajući da što se više uči o raznim svarima pomaže onima koji žele da ostanu mentalno zdravi i mladi.

Šta Masonstvo uči?
Masonstvo nas uči nekim važnim principima. Nema ničeg iznenadjujućeg na tom spisku. Masonstvo uči:

Pošto je Bog Tvorac, svi ljudi i žene su Božija deca. Zato su svi ljudi i žene braća i sestre, dostojni poštovanja čije se mišljenje mora uvažavati i mora se voditi računa o njihovim osećanjima.

Svaki pojedinac mora preuzeti odgovornost za svoj sopstveni život i dela. Ni bogatstvo ni siromaštvo, ni obrazovanje ni neznanje, ni zdravlje ni bolest, nikoga ne mogu osloboditi obaveze da čini ono najbolje što on ili ona mogu učiniti s obzirom na okolnosti.

Niko nema pravo da govori nekome drugom u šta ona ili on moraju verovati ili misliti. Svaki muškarac i žena imaju potpuno pravo na intelektualnu, duhovnu, ekonomsku i političku slobodu. Ovo pravo nam je dodelio Bog, ne čovek. Sve tiranije, u ma kakvom obliku se javile, su nezakonite.

Svaki pojedinac mora učiti i primenjivati samokontrolu. Svaki pojedinac mora obezbediti da njegova duhovna priroda nadvlada animalnu. Na drugi način, mogli bismo reći da čak i ako smo u iskušenju da pobesnimo, ne smemo biti nasilni. Čak i ako smo u iskušenju da budemo sebični, moramo biti darežljivi. Čak i ako smo u iskušenju da nekome "otpišemo" moramo pamtiti da je on ili ona ljudsko biće i da zaslužuje naše poštovanje. Čak i ako nas mrze, moramo uzvraćati ljubavlju ili, u najmanju ruku, ne smemo uzvraćati mržnom. To nije lako!

Vera mora biti u središtu naših života. Tu veru pronalazimo u domovima našeg bogosluženja, ne u Slobodnom zidarstvu, ali Masonstvo neprestano podučava da je pojedinčeva vera. bez obzira kojoj pripada, središte ispravnog života.

Svaki pojedinac je dužan da bude dobar gradjanin, poslušan zakonu. To ne znači da mi ne pokušavamo da izmenimo stvari, ali do promena mora doći legalnim putem.

Važno je delati da bi se ovaj svet učinio boljim za sve koji žive u njemu. Masonstvo podučava da je važno činiti dobro, ne zato što to osigurava pojedinčev odlazak na nebo - tim pitanjem se bavi religija, ne bratstvo - već zato što je naša dužnost prema drugim muškarcima i ženama da učinimo njihov život onoliko ispunjenim koliko može biti.

Čast i postojanost karaktera su od suštinskog značaja za život. Život bez časti i karaktera je i bez značenja.

Koji su uslovi potrebni da bi se postao član?
Osoba koja želi da se pridruži Masonstvu mora biti muškarac (to je bratstvo) zdrav telom i duhom, koja veruje u Boga, da je dosegla onaj broj godina koji je propisalo Masonstvo u njegovoj zemlji i da je osoba od ugleda. (treba razumeti da zahtev "zdrav telom i duhom" - koji potiče od kamenorezaca Srednjeg veka - ne znači da fizički hendikepirane osobe ne mogu postati Masoni; mnogi jesu).

Ovo su samo "formalni" zahtevi. Ali postoje i drugi, ne tako formalni. On mora biti srpeman da pomaže ostalima. Mora verovati da u životu postoje i važnije stvari nego što su novac i zadovoljstvo. I mora želeti da se razvija i napreduje kao ljudsko biće.


Kako se postaje Mason?
Može zvučati iznenadjujuće kada se kaže da se niko ne pita da li želi da postane Mason. Ljudi čak mogu pomisliti da ih Masoni u njihovom gradu ne smatraju "dovoljno dobrim" da im se pridruže. ali to se ne čini na taj način. Stotinama godina Masonima je zabranjeno da pitaju druge da li žele da se pridruže članstvu. Mi možemo sa prijateljima pričati o Masonstvu. Možemo im pričati šta Masonstvo jeste. Možemo im reći zašto smo se mi pridružili. Ali ih ne smemo pitati, a pogotovo nagovarati, da se oni pridruže.

Za to postoje valjani razlozi. Nije stvar u tome da se trudimo da budemo ekskluzivni. Ali postati Mason je ozbiljna stvar. Postati Mason znači odlučiti se da se stalno živi poštujući odredjena načela. nabrojali smo neka od njih - živeti časno i valjano, gajiti medjusobno poverenje, biti spreman da se sa drugima deli i brinuti se o drugima, i čvrsto verovati u Boga. Nikoga ne možemo nagovarati na takvu odluku.

Zato, kada čovek odluči da želi da postane Mason, on traži od Masona neku vrstu molbe. Popunjava je i daje je Masonu a on je odnosi lokalnoj loži. Starešina lože odredjuje komitet koji posećuje toga čoveka i njegovu porodicu, priča njemu i porodici o Masonstvu, i odgovara na njhova pitanja. Komitet podnosi izveštaj loži i onda loža glasa o molbi. Ako je glasanje pozitivno - a obično jeste - loža obaveštava čoveka o datumu kada će biti prijem. Kada čovek prodje kroz sva tri stepena, postaje Majstor Mason i punopravni član brastva.

Prema tome, šta znači biti Mason?
Mason je čovek koji se odlučio da se oseća dobro u donosu prema samom sebi i drugima. Brine se o prošlosti kao i budućnosti i čini što može, i sam i sa drugima, da učini da budućnost bude dobro mesto za svakoga.

Ljudi su generacijama odgovarali na pitanje "šta znači biti Mason" Evo jednog od najlepših odgovora zapisanih prvom polovinom našeg stoleća:

Kada je čovek Mason?

Kada može posmatrati reku, brda i daleke vidike sa dubokim osećanjem sopstvene malenkosti u velikom poretku stvari, a opet imati veru, nadu i hrabrost - izvore svake vrline.

Kada zna da je u dubini svoga srca svaki čovek tako plemenit, tako zao, tako božanski, tako djavolski i tako usamljen kao i on sam, i kada traga da upozna, da oprositi i da voli svakog svog ljudskog sabrata.

Kada zna kako da saoseća sa ljudima u njihovim jadima i, šta više, čak i u njihovim gresima - znajući da svaki čovek vodi tešku bitku sa mnogim izazovima.

Kada nauči da stvara prijatelje i da ih čuva, a iznad svega da bude prijatelj sam sa sobom.

Kada voli cveće, kada ptice ume da lovi bez puške, i oset i treptaj davno zaboravljene radosti kada čuje smeh male dece.

Kada se može osetiti srećnim i uzvišenog duha pred sitnim kinjenjima života.

Kada ga zvezdama ovenčano drvo i bljesak Sunca na vodi prožmu kao pomisao nekog veoma voljenog i davno nestalog.

Kada nijedan glas nevolje ne dopre do njegovog sluha bez odziva i kada mu se nijedna ruka ne pruži tražeći pomoć bez njegovog odgovora.

Kada pronadje dobro u svakoj veri koja omogućuje čoveku da postane svestan božanskog i da uvidi veličanstveni smisao života, bez obzira kakvo je ime te vere.

Kada može pogledati u blato kraj druma i videti nešto osim mulja, i kada na licu najnesrećnijeg smrtnog sabrata može videti nešto osim greha.

Kada zna kako da se moli, kako da voli, kako da se nada.

Kada veruje u sebe, u svoga sabrata i u svoga Boga; u ruci mač protiv zla, u srcu zvuk pesme - srećan što živi, ali bez straha da umre!

Takav čovek je dopro do jedine stvarne tajne Masonstva one koju ona želi da daruje čitavom svetu.