[HLEBmaster]

U nekom delu mozga skakutalo je osecanje da je vranu trebalo izignorisati. Skakutalo je i golicalo svojim hladnim nozzicama. No neizvesnost je uvek deo avanture, zapravo najlepshi deo nje ... samo nek ono skakuce...

- A jel pleme Sijuksa negde u tom pravcu?

Vilenjak me obasja.Takve su u mom selu zvali nervshchicima..

- Da li je pleme sijuksa u tom pravcu!?

Da znam gde su drvetu ochi bio bih siguran da su se pogledali.. Ovako nisam bio siguran, ali je odprilike to je tako izzgledalo..

- Da, moram do Sivog Dabra... Mora mi pomoci oko nekih chini..

Slushaj mali sekachu, spaljivachu, zagadjivachu ..Poche drvo svoju tiradu..
-.. Izbeljivachu....... - ubacih, pa se napravih lood..

-Osushishe mi se shisharke od tvoje duhovtiosti mali. Ako mislish da krenesh sa nama bolje da pokazzesh malo poshtovanja.

- S obzirom da me uzzasno nervirash, mozda bi bash trebalo da te povedemo.. bolje cu osvetljavati put.. -dodade vilenjak.. - plashim se da tvoj sivi dabar trenutno ne moze da pomogne oko chini ni sam sebi..

-Kako to? Pa hitno mi je, obecao sam jednoj vrani..da cemo prizivati kishu pred zoru..

- Vrani?Onoj shto mi je mazznjavala zlatnike iz chupa i nosila veshtici? Onoj shto je veshtica kaznila da pricha u anagramima kada sam sakrio cup pa nije mogla vishe da krade?

Veshtica. Izgleda da je preuzimala sve vishe znachenja u ovoj prichi.

- U svakom sluchaju tvoj sivi dabar ce teshko da priziva bilo shta. Veshtica ga je pretvorila u pravu vodenu zverku i sad mozze samo da pravi brane na planinskim potocima..

Uz sve ostalo imala je i chudan smisao za humor ta veshtica.

Srecha je shto sam uchio karate na vreme. Imao sam osecaj da ce mi to znanje i te kako trebati.

Shteta je shto je mavashi bio sve shto sam nauchio od karatea..