..u prvi mah nisam nista vid'o.. a onda sam se malo bolje zagled'o.. i ugled'o.. ma ne, nije moguce.. zazmirio sam.. i ponovo otvorio oci.. i dalje sam vidio istu stvar.. pa drvece ne moze hodati.. izgleda da mi je pogled bio toliko tupav od cudjenja da me 'svetleci' prenuo pitanjem:
- sta je? zar nisi nikad vidio drvece koje hoda? i pritom zakolutao ocima u stilu o-tako-mi-carobnog-stapica-zar-postoji-neko-ko-jos-nije-vidio-hodajuce-drvece.. ono, kao da je to nesto najnormalnije.. doduse u ovoj sumi to je bila svakodnevnica..
tupo sam odmahivao glavom u onom sto je izgledalo kao suprotno od potvrdnog..
prema nama se priblizavalo veliko, moglo bi se reci, vitko i za drvece cak zgodno i privlacno -- drvo!
nemo sam gledao u kroshnje drveta, trazeci nesto sto bi licilo na glavu.. no glas je dosao iz meni sasvim ne logicnog smera.. iz korenja
- slusaj ti, vilinska glavo, ljuto je zborilo drvo, da si mi podhitno dao onaj napitak protiv granjanja korenja.. opet sam se jutros zatek'o kako mi korenje otislo cak do unutrasnjosti zemlje, jedvase izchupah.. a u sirinu je cak izaslo iz sume.. a i oni jeleni su se jutros kolektivno spoticali kad su se vracali sa gozbe.. ne bi mozda, da nijesu tol'ko cugnuli..
gozbe? pomislih..
- da li si ti upravo rek'o da su se jeleni vracali sa gozbe? i da su cugnuli? tupavo upitah..
drvo se nije ni pomaklo.. ali osetio sam oci kako me ciljaju.. iako ih nisam mog'o lociram..
- koji li si ga ti pak sadE? i skrshi par grana tako da je izgledalo kao covek sa prekrizenim rukama na prsima..
- ja sam... no ne uspeh da zavrsim recenicu..
- slusaj ti, covjekoliko bice, ubico mog roda, rovachu, kopachu, pilachu, sekirachu, lomachu, spaljivachu, trgachu, ne zanimas me zapravo..
imao sam zelju da mu kazem kako se zabunio, kako ja zapravo mnogo volem drvece, ali stek'o sam dojam kako bi to bila uzaludna trka i ko-zna-do-kad borba da mu nesto dokazem.. odlucio sam da cutim..
drvo se ponovo okrenulo, ili se bar cinilo da je uradilo pokret koji se mozda iz nekog ugla ucinio kao okretaj, ka 'svetlecem'..
-slusaj starkeljo, veceras je pokret, znas da moramo do zore da budemo iza planine.. treba da podrezem korenje da mogu lakse idem.. sedam minuta pred ponoc te cekam kraj Vukovog Logora.. i lagano se, gotovo neprimetno, elegantno cak stovise, okrenu i krene u suprotnom smeru od kojeg je dos'o..
pogledao sam 'svetleceg' koji je sad vec bljestao i nisam bas mog'o direktno da gledam u njega... kont'o sam dal' da ga pitam gde se to polazi nocas..