qq..majko mila...mis'im da naš Mishić ima traumu od telefona
mis'im ja bih imala
E da se vrnem na temu...
Elem, negde napisah taj doživljaj samo u skraćenoj verziji...
Bilo je to baš lepo i zanimljivo veče, zima i januar, meni 'ladno
on me greje ispred crkve Sv Marka..
kreće tu da se podgreva atmosfera, ulećemo u autić i teleportujemo se brzinom svetlosti u "moju malu podstanarsku"...
skidamo se na još kod vrata,
leti garderoba na sve strane u predsoblju, čizme i cipele..
ulećemo polugoli u spavaću sobu..
ja očekujem nešto jako, brzo, eksplozivno...
tako i počinje...
ali se i nastavlja..i nastavlja..i nastavlja...
ja jednom i lepo mi...
on ne staje
ja opet..i opet mi lepo..
on ne staje...
...
prošlo je tačno 2 sata i 17 minuta...
on u istom ritmu, u istoj pozi..
ne dozvoljava mi da se pomerim
leži na meni i "radi" u sve šesnajest
bez glasa, kao da je ne daj Bože, nem!
I ko zna koliko bi to još trajalo
da ja nisam izgovorila sledeću rečenicu:
Da mi je jedna ukrštenica...da se ne smorim previše...
...
on konačno stade...razočaran do bola...
baš mi ga nešto bilo žao...
ma važi 