1. U pola smo "posla". Sve obećava da nas očekuje duga, žestoka, strastvena noć. Njemu zvoni telefon. Javlja se. Razgovor veoma kratko traje, čak mi i ne smeta taj predah. I tek ga čujem kako izgovara poslednju rečenicu: "Moramo se videti. Imam sad neka posla, nađemo se za 45 minuta tu-i -tu".
2. Vrhunac predigre, zvoni mu mobilni. Neće da se javi, ali ga ja teram da se javi (znala sam da očekuje hitan poziv). Nije taj koga je očekivao, ali očigledno nekog dugo nije čuo, pa mu ne smeta da odvali 5 minuta divana, kikota, prepričavanja potpuno nevažnih događanja. Ja prvo tolerišem, pa pi*dim, na kraju sam potpuno ohlađena zapostavljanjem i osećajem da sam nedovoljno jaka u njemu, ustajem i oblačim se. On završava razgovor, okreće se meni i pita "Šta se oblačiš? Gde smo ono stali?". E, zaboravila sam i ja, a sad ne bih ni da se prisećam.
3. Početak predigre (očigledno samo za mene početak). U jednom momentu on ustaje, skida se i izgovara :"Spreman sam. Skini se."
