[HLEBmaster]

Na brzi okret mavashija veselo se nadovezao korak, te ja gotovo doskakutah do starog shumara. Taj je bogme vido chuda i stvari i shumskih se pricha naslushao i naprichao vishe neg uchitelj Pera iz Donjeg Borovika. Pogledashe me starachki vodenaste, al josh uvek zivahne i dobronamerne, plave ochi. Znamo se dobro nas dvojca. Od njegovog sina sam kupio plac, a njegov brat, najmladji od dvanaestoro dece mi je gradio vikendicu..

-Opet mi bijesh shumu, reche veselo.. bolje da si uzeo ashov pa zasadio koje drvo...Vidish ona brda tamo, sve je to bila shuma tamo kad sam ja bio dete..

Zaharije ima puno veselih pricha iz detinjstva. Kada on pochne svoju prichu svi slushaju. Deca ostavljaju svoje igre .. Zene spushtaju preslice.. Mushkarci naspu josh jednu i zatvore flashu.

Odmah sam stekao osecaj da nije tu samo da bi mi prichao priche o svom detinjstvu. U ruci je nosio torbu u kojoj choobani obichno nose svoj ruchak i vode za dan.. A on nikad nije imao ovce. Mozda je neshto doneo bash meni, a mozzda je krenuo u susedno selo i poneo ruchak jer je selo na dan hoda...