Iako gradsko dete, ovakva kakva jesam mogla bih da se uklopim svuda... samo, kad bih mogla da biram, ne bi bilo sredine. To bi bio ili neki teški beton i urbanizam ili neka teška vukojebina. Ono, da nema nikog nigde na ko zna koji kilometar, a da imam ono što mi treba... Ne volim baš te male sredine gde svako svakog zna, a svi znaju ko šta danas kuva... Zato bi došla u obzir samo ona druga krajnost. Za sad mi se dopada ovaj beton, a povremeno zbrišem van civilizacije...
A rado se sećam dana kad su me moji vodili negde na selo... pa to je bio čitav svet za otkriti
anegdote, avanture i šta sve ne... pa uveseljavala sam i moje i meštane raznoraznim pitanjima... Mama zašto koka ide bosa? Mogu li da vozim kravu? Tata, a zašto svinja na nosu ima utikač?
Dete sa betona
a to ću i ostati, najverovatnije
