[NIKNIK]

Ево једне новости из ЕУ тј Немачке. Па коме се свиђа нек тражи еу мени нетреба.

ДЕЦА СУ СЕКСУАЛНА БИЋА

“Ослобођење од предрасуда” довело је “најнапредније” државе ЕУ до крајњег моралног релативизма. У Немачкој, на пример, “Федерални центар за здравствено васпитање” објавио је брошуру за родитеље деце до три године, у којој се, под насловом “Љубав, тело и играње доктора”, каже:

“Очеви не поклањају довољно пажње клиторису и вагини својих ћерки […] мада је то једини начин да девојчице развију осећање поноса на своју полну припадност:’ Мајке су криве зато што полним органима дечака не дају имена од миља, док се то не чини с девојцицама, па оне имају комплекс ниже вредности. О именовању вагине треба да се постарају очеви, смишљајући “нежне називе” типа “посудица с медом”. Родитељи се подстичу да децу не спутавају у “неограниченој мастурбацији”, осим ако им прети физичка повреда: “Тада девојчици треба рећи да се убудуће не повређује, објашњавајући јој да је стимулација гениталија у реду”.

Федерални центар за здравствено васпитање, под непосредним надзором Министарства за породицу, објавио је и приручник за родитеље деце у вртићу, понудивши им и збирку поучних песмица, у којима се, између осталог, налазе и овакви “наравоучитељни” стихови: “Кад додирујем своје тело, откривам шта имам. Имам вагину, јер сам девојчица. Вагина није само за пишкење. Кад је додирнем осетим задовољство”.

Ове брошуре су обавезне у девет савезних држава Немачке. Користе се за обуку васпитачица и учитеља. Новинарка пољске “Жечпосполите”, Ана Рибинска, која је чланак о овоме објавила у свом листу 7. јула 2007, питала је за мишљење Екхарта Сефера, званичника немачког Федералног центра за здравствено васпитање. Он јој је одговорио: “Деца су сексуална бића и све време настоје да задовоље своје потребе. Родитељи који им то омогућују нису лоши, него су лоши они који то сматрају погрдним:’

ХОМОСЕКСУАЛНОСТ У ВРТИЋИМА

Србија која, на путу ка Европској унији тоне у беду и безнађе, могла би да усвоји “најнапредније” европске моделе за разарање свих традиционалних, за разарање свих , традиционалних пре свега, породицних вредности,сасвим на трагу немачких “брижника” здравственог васпитања, само да би се додворила онима који је не желе, а ка којима је њена власт води.

Посто се у Србији непрестано прича о “европским стандардима”, Предраг Аздејковић, један од челника домаћег хомосексуалног “Квирија центра” упутио је Министарству за људска и мањинска права захтев да се лекције о хомосексуалности као “нормалном” животном стилу уврсте у средњошколске уџбенике. У свему га је до сада подржавао само Чеда Јовановић и његов ЛДП, док су према његовом мишљењу остали политичари Србије “хомофобични”.

Посто је министар за људска и мањинска права, Светозар Чиплић, најавио антидискриминациони закон, који ће ститити не само етничке, него и “остале” мањине, Аздејковић је, у интервјуу датом “Стандарду” 15. августа 2008, најавио да се нада да ће српски уџбеници бити као холандски, у којима су “породице представљене сликама два мушкарца или две жене са њиховом децом различите боје коже”. Аздејковић оцекује да ће “гејови” и “гејице” моћи да иду по школама и пропагирају (“објашњавају”) свој “life style”.

Што да не? У САД-у је процес већ одавно одмакао, па су деца изложена хомосексуалној пропаганди још од вртића.

У америчком прируцнику за наставнике “Како предавати о безбедном сексу”, ђацима ради “безбедности”, треба понудити “некоитални секс”, масажу тела, заједничко купање, мастурбацију, узајамну мастурбацију, сензуално храњење, фантазирање, гледање еротских филмова, читање еротских књига и часописа. У приручнику се и хомосексуални односи називају сасвим нормалним, а постоји и радни лист “Како бити хомосексуалац”. Стављање кондома се вежба навлачењем истог на банану, краставац или плави парадајз. Критичар америчког државног школства, др Семјуел Блуменфелд, навео је последице сексуалног образовања у америчким школама: “Резултати су огроман пораст предбрачног секса међу ученицима праћен нежељеним трудноћама, абортусом, гајењем деце без једног родитеља, сексуално преносивим болестима, силовањем и чак убиствима сексуалних партнера, порастом перверзног понашања, дечијим животом у беди, без очинског старања, емоционалним кризама, дрогирањем, депресијом, поплавом порнографије”.

ВАШ ПРИЈАТЕЉ ПРЕЗЕРВАТИВ

Сличне ствари десиле су се и у Јељциновој “леволибералној Русији. Чувени руски писац, Валентин Распутин, уочио је: Нема сумње да се демократске слободе у Русији нису оствариле. Добиле су наопак вид, претвориле у сведопуштеност и самовољу, отео их је криминал и капитал, постале су оруђе моралног и духовног насиља над човеком, сахраниле су заштитну функцију државе према грађанину. У оном виду у којем су се у Русији појавиле слободе, оне су постале моћно средство моралног и физичког разарања нарада и државе, уништења основа које их држе. Русија је претворена у земљу изокренутих вредности економија, сталешко устројство, култура, морал: све ниско је на врху, а све узвишено на дну”.

Руска Асоцијација за планирање породице имала је снажну подршку јељциноваца. За децу од 7 до 9 година издавани су приручници, дељени по школама, с темама: “Ваш пријатељ презерватив”, “Безбедан секс”, “Онанизам”, “Хомосексуалност”. Министарство просвете Русије одобрило је, често без знања родитеља, употребу таквих приручника у школи. Асоцијација за планирање породице, раширена у 140 земаља света, тако је наставила да испуњава Хитлерове русофобске планове. Сабор руских педагога је 1997. упутио писмо депутатима Државне думе, подсецајући их на то: “Сличне погубне експерименте, као што се зна, спроводили су нацисти на окупираним територијама Источне Европе”. Ево шта је писало у декрету донетом после окупације Пољске 1939: “Све мере, које имају тенденцију да огранице рађање, треба допуштати и подстицати. Абортусе […] треба ослободити од забране. Средства за абортусе и контрацепцију треба јавно нудити, без икаквих ограничења. Хомосексуалност треба легализовати. Установама и лицима које се професионално “баве абортусима […] не сметати”. Године 1941. Хитлер је декретом ту политику ширио и на друге земље Источне Европе.

СЕКСУАЛНИ ЛИБЕРАЛИЗАМ

Србија је земља која огромном брзином нестаје. Сваке године умире тридесет хиљада људи више но што их се роди. У нашим медијима и школама очито је потребно више породичних вредности, више сведочења о љубави и жртви као основи породичног живота.

Ако кренемо путем немачког “здравственог просвећивања” и америчког “сексуалног либерализма”, треба да знамо да нас ускоро неће бити. Биолошки, наравно, о моралу већ одавно и не говоримо.