Citat:
maja bg kaže:
hipohondrija,to je nesto sto uglavnom prodje bezazleno tj to je neka faza.Osoba vidi problem tamo gde ga nema,obilazi lekare stalno i uvek se nada da ce mu lekar reci da je bolestan,a kada dobije rezultat da je sve ok onda se privremeno smiri,a onda se desava da sumlja u lekara da je pogresio i nastavlja po starom,ili nadje sledecu navodnu bolest.Ima slucajeva kada takva osoba bude prosto razocarana sto mu nista nije. To je oblik depresije i prisutan je strasan strah,koji moze da dovede do velikog skoka pritiska.Nesto najbolje protiv hipohondrije je odlazak kod psihoterapeuta,fizicka aktivnost,zdrav zivot i preokupacija necim.  |
evo, reci ce vam hipohondar.. jeste faza koja ima faze.. onako kad ti nista ne fali i kad ti fali svasta..
Oblik depresije?
evo, ja sam zesci hipohondar pa faze depresije imam iz sasvim drugih razloga, nikad mi na pamet palo nije da zbog toga budem depresivna.. ali sad hoce sigurno, cim sam procitala za taj simptom, posto se sa istima poistovecujem
nisam depresivna osoba iako imam taj psiho problem sa hipohondrijom, ali giljam dalje, ubedim ja sebe da nije nista i da tripujem samo.. ali taj strah od bolesti je prisutan, i meni licno treba misljenje dva lekara da bih bila uverena da mi nije nista
ali s obzirom da pored celog mog problema sa tim, ja kod lekara idem jednom u dve godine.. znam da tripujem uglavnom, ap lekare ni ne posecujem.. evo, bila sam prvi put kod lekara posle 3 godine, sad pre dve nedelje.. i jos uvek cekam da se zlezde povuku, i kako vreme odmice ja sam sve nervoznija jer one ostaju natecene, ne toliko doduse kao kad sam primetila ali opet se ne povlace.. i sta sad? Mogu da se zakopam ili ubijem samu sebe negativnim razmisljanjem, ali ne dopustam sebi..
nauci hipohondar vremenom da prepozna simptome svojih imaginarnih bolesti pa se manje i nervira oko toga.. ali prica sa nekim strucnim licem, psihologom npr. ne moze da odmogne
i da, meni moj psiholog kaze da glupe osobe nemaju vijuga da same toliko stvari sebi natovare na grbacu.. pa se makar eto tesim kako sam pametna i da ce me to ubiti
ali pomaze preokupacija, da su ti misli zauzete, citanje npr. ili surf netom.. sve samo da ti misli ostanu usmerene na nesto drugo osim na bolesti koje uglavnom sami sebi natovarimo..