TAMNICA
To je onaj zivot, gde sam pao i ja
S nevinih daljina, sa ocima zvezda
I sa suzom mojom sto nesvesno sija
I zali, k`o tica oborena gnezda.
To je onaj zivot, gde sam pao i ja
Sa nimalo znanja i bez moje volje,
Nepoznat govoru i nevolji ruznoj.
I ja plakah tada.Ne bese mi bolje.
I ostadoh tako u kolevci tuznoj
Sa nimalo znanja i bez moje volje.
I ne znadoh da mi krv struji i tece,
I da nosim oblik sto se mirno menja,
I da nosim oblik, san lepote, vece
I tisinu blagu k`o dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i tece,
I da beze zvezde iz mojih ociju,
Da se stvara nebo i svod ovaj sada
I prostor, trajanje za red stvarni sviju,
I da moja glava radja sav svet jada,
I da beze zvezde iz mojih ociju.
Al` begaju zvezde, ostavljaju boje
Mesta i daljinei i viziju jave,
I sad tako zive kao bice moje,
Nevino vezane za san moje glave.
Al` begaju zvezde, ostavljaju boje.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala
Za hod mojih nogu iza zivot reci,
I tako je snaga u meni postala,
Snaga koja boli, snaga koja leci.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala.
I tu zemlju danas poznao sam i ja
Sa nevinim srcem, al` bez mojih zvezda,
I sa suzom mojom, sto mi i sad sija
I zali k`o tica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.
Kao stara tajna ja poceh da zivim,
Zakovan za zemlju sto zivotu sluzi,
Da okrecem oci daljinama sivim.
Dok mi venac snova moju glavu kruzi.
Kao stara tajna ja poceh da zivim,
Da osecam sebe u pogledu trava
I noci, i voda, i da slusam bice
I duh moj u svemu kako mocno spava
K`o jedina pesma, jedino otkrice,
Da osecam sebe u pogledu trava
I ociju sto ih vidi moja snaga,
Ociju sto zovu kao glas tisina,
Kao govor suma, kao divna draga
Izgubljenih snova, zaspalih visina.
I ociju sto ih vidi moja snaga.