[euridika]

Srbija, kakvom je ja pamtim, od kada mogu da pamtim, nije bila uređena, nije bila demokratska, nije bila okrenuta svom čoveku, svom građaninu. Moje pamćenje doseže do nekih 25 - ak godina u nazad, onda ima ono malo istorije koju sam naučila (gde se isto postavlja pitanje kakvu sam ja istoriju učila). Srbija je ubijala svoje reformatore na početku dvadesetog i na početku dvadeset prvog veka, u Srbiji je najlakše bilo zavaditi brata sa bratom po partijskoj osnovi, srbi su palili svoja crkve, ubijali svoje intelektualce, a onda bi se budili i u nekoj ekstazi odlazili u totalno druge krajnosti. Zašto sam se vratila nazad, iako je tema Srbija danas i sutra, pa zato što Srbija danas treba da nauči nešto od Srbije juče, a Srbija sutra od Srbije danas. Nije nam dobra startna pozicija, bojim se. Nemamo ljude na vodećim mestima koji imaju ideje, ili možda dođu do tih pozicija sa idejama a onda se, ponešeni slavom koja udara naše političare jače nego mnoge druge, izgube i postanu oholi punoglavci preko noci. Dok svako od njih, sadašnjih, i budućih, bojim se, pojede svoj deo kolača, narodu neće ostati baš mnogo. A svi oni, zapravo, zaborvaljaju, da na ovom brodu ima oko 6-7 miliona ljudi za čije su dobro, oni lično odgovorni.
Bojim se da će sutra u Srbiji da svane sa zakašnjenjem...