Mislim da prvo i pre svega chovek mora da poshtuje zivotinje i prirodu oko sebe da bi mogao istinski da ih voli.. Ako definishemo ljubav prema zivotinjama kao nekakav napad osecanja kad vidimo kucu ili macu to po meni ne povlachi definitivno i istinsku ljubav prema zivotinjama... Mislim da sam vec negde rekao da ljudi prvenstveno vole zivotinje sa kojima mogu da se identifikuju, sa "lepim","pufnastim" i "pitomim" kuchichima, machichima, zechichima koji ih asociraju na druge ljude ili decu..preterano se emotivno odredjujuci prema njima.. pri tome mrzechi npr misheve zmije ili zzabe i druga, manje "atraktivna" stvorenja shto, po meni, pokazuje sushtinsku nezaintersovanost za svet oko sebe, jer se na kraju ispostavlja da kroz identifikaciju u zzivotinjama oko sebe zapravo trazimo i volimo sami sebe shto je odraz sushtinske sebichnosti.. Ochekujemo od nahseg psa da nas prihvati i da nas voli, volimo to shto on nas voli i trazimo u njemu nekakve tragove ljudskih osobina kakve zzelimo, praveci od psa ono shto on u sushtini nije ... A kad se sve sabere chini se da nas vezuje jedino ljubav prema nama samima...
Naravno sve ovo ne znachi da trazim od ljudi da svoje pse puste da se sami odgajaju i vaspitavaju ili da, sachuvaj boze, ne treba da imamo kucne ljubmce.
Pas je vrsta koja je stvorena i prilagodjena za takav odnos sa chovekom i prirodno je da se jedno drugom prilagodjavamo.. Samo kazem da treba imati pravog poshtovanja prema njemu..
Pas nije igrachka, a nije ni malo dete.
Medjutim ako definishemo ljubav prema zzivotinjama ipak kao poshtovanje, onda vishe volim da ih vidim u prirodnom ambijentu, i vishe volim da znam da priroda josh uvek moze da im omoguci da zive nesmetano i bez ikakvog kontakta sa chovekom... I ne treba mi za to poseban razlog.
Au al sam izfilozofirooo
aj da skratim, volem sve zzivotinje..