[Panta Ray]

Evolucionistička teorija je samo teorija i kao svaka teorija treba da bude podložna kritikama, anlizama i promenama usled svetla novih naučnih činjenica.

Baš me živo interesuje koliko si ti uopšte upoznat sa teorijom stvaranja. I koliko poznaješ nauku uopšte. Da li si izučavao termodinamiku ikada. Neverovatna nauka koja ide u prilog konceptu stvaranja. Pogotovo osnovni principi tj zakoni termodinamike.
Prvi zakon termodinamike nam govori da ukoliko se vrši neka fizička promena stanja radne materije, uvek se jedan deo dovedene količine toplote troši na promenu pojedinih energija radne materije: unutrašnje, kinetičke, potencijalne, magnetne i dr., a drugi na vršenje mehaničkog rada.
Odnosno da ukupna količina energije ostaje konstantna. Energija se nigde u univerzumu ne stvara, ona se samo menja!

Drugi zakon termodinamikenam određuje, preko porasta entropije izolovanog sistema, da li će se neka promena stanja uopšte vršiti, a ako se događa, onda određuje pravac odvijanja posmatrane promene stanja. Odnosno energija se menja kroz opadanje. Energija postaje teže dostupna za dalji rad.

Veoma zanimljivi zakoni koji su dokazani u praksi i dokazuju se svakodnevno samo je potrebno posmatrati sisteme oko nas. Za tehničke sisteme je ovo jasno kao dan, bez ulaganja energije (bilo za rad ili kroz održavanje) svaki tehnički sistem teži da propadne, nestane, teži haosu!
Sa druge strane biološki sistemi mogu da funkcionišu jedino ako im se neprestano daju određene količine enrgije, da li je to putem sunca ili preko hrane sada je nebitno. Taj drugi zakon koji govori o smanjenju enrgetskog nivoa nam neosporno potvrđuje da je negde morao da postoji početak jer u protivnom bi svet već bio mrtav. Dok prvi zakon nam govori da univerzum nije mogao da nastane sam od sebe, pošto nijedan od procesa ništa nestvara.
U principu zakon promene je zakon opadanja, a ne rasta i stoga su zakoni termodinamike oštro suprostavljeni filozofiji evolucije.
Evolucija je ipak samo teorija, a termodinamika praktično dokazana nauka. Ma dovoljno je samo pratiti procese u svemiru i sve je jasno!

A ima jedna nauka koja je posebno zanimljiva i koja takođe negira evolucioni koncept. To je statistika.
Evolucionisti kažu da su najprostiji oblici života nastali stvaranjem aminokiselina koje su se kasnije poređale u lanac i tako obrazovale protein (belančevinu) i to sve igrom slučaja.
Najjednostavniji protein se sastoji od lanca koji ima otprilike 100 aminokiselina. Jedan jedini redosled daje život, sve ostale kombinacije to nisu u stanju. Šansa da se sto aminokoselina poređaju u optimalni redosled koji daje život je
1:100 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 (broj ima 158 nula inače ko ne veruje neka napravi proračuna na papiru).
Sa druge strane astrofizičari pretpostavljaju da u univerzumu ne postoji više deset na sedamdesetdeveti od infinitezimalnih (beskrajno malih) "čestica" (broj je 1 sa 80 nula), a da starost univerzuma iznosi deset na osamnaesti sekundi (30 milijardi godina).
Pod pretpostavkom da svaka čestica može da učestvuje u hiljadu milijardi(deset na dvanaesti) različitih događaja svake sekunde (ovo je, naravno, nemoguće visoka brojka) onda je najveći mogući broj događaja koji su se dogodili u celom univerzumu tokom celokupnog njegovog postojanja samo: proizvod deset na dvanaesti i dest na osamdeseti i deset na osamnaesti je deset na stodeseti.

Zaključak je da se bilo koji događaj sa verovatnoćom manjom od deset na stodeseti ne može se odigrati. Njegova verovatnoća postaje nula, bar u nama poznatom univerzumu.
Dakle, navedeni primer od sto satojaka ima verovatnoću jednaku nuli. To se nikada nije moglo dogoditi slučajno. A većina naučnika danas smatra da da u univerzumu danas posroji deset na dvadesetijedan zvezda, tek sad se vidi kolika je velika brojka od deset na stopedesetisedam (verovatnoća formiranja najjednostavnijeg proteina).

Ovo što sam naveo su naušni dokazi koji pokazuju apsurdnost teorije evolucije, kao nečeg sasvim neodrživog (sa naučne tačke gledišta, druga je stvar politička priroda nastojanja da se ova teorija proglasi jedinom, validnom i čak je zabranjeno uopšte dovoditi je u pitanje jer je postala ideologija!!!).